Kakav – Dan tolerancije!

Gordana Logar Nekako usput, ovih dana na marginama važnijih vesti u medijima, saznalo se da suludo neostvarljiva ideja bratstva i jedinstva ili, jednostavno, zajedništva različitosti nije baš nastala u onoj drugoj, republikanskoj Jugoslavija propaloj u ratnim devedesetim. Ispostavilo se, zahvaljujući 16. novembru, Svetskom danu tolerancije, da je u Čačku još u vreme kraljevine, 1934. godine podignut spomenik sa simbolima pravoslavne, katoličke, islamske i jevrejske religije koji je jedinstven u svetu. Čačanska TV Galaksija je tim povodom pozvala velikodostojnike ovih religija da se okupe na ovom mestu na Dan tolerancije u uverenju da bi to bilo ne samo lepo već i korisno u ova vremena. U nekoj drugoj, a ne „ovoj situaciji“ fotografija četvorice velikodostojnika zasluživala bi i naslovnu stranu, a jedva da se negde stvarno videla. Valjda baš i nije bila tako dobra ideja TV Galaksije ili onih iz 1934. ili je sada pametnije da svako brine o sebi, ko zna.
Ovde je premijer Koštunica sasvim ozbiljno još nedavno obećao Albancima sa Kosova da će biti najpovlašćenija nacionalna manjina na svetu, ma šta to značilo i ma kako to ko razumeo, a istovremeno je i oštro pozivao u likovima svojih saradnika i istomišljenika da se Srbi na Kosovu manu izbora što su ih Kosovari i UN raspisali. Na dan tolerancije 16. novembra, bar prema onome što se sve događalo, ove godine stepen tolerancije u Srbiji bio je nekako sasvim nisko i pitanje je: da li je zbog toga što je to sasvim nerealna ideja u medijima, a i manje-više i zvanično bledo obeležavan? Ili je baš trebalo da bude na prvim stranicama i udarnim vestima? Odgovori mogu biti različiti, pogotovo što su baš tog dana bile bačene bombe na kuću u Zvečanu poslanice, Srpkinje sa Kosova, jer hoće da se kandiduje i za vlast u KIM, što su se između sebe krvavo obračunavali pripadnici dve islamske zajednice u Novom Pazaru, što jedne podražava očigledno država Srbija, a drugi baš i nemaju njenu naklonost, po verskom zakonu valjda. Niko nije tog dana od zvaničnika iz samog vrha konačno obećao zakon protiv diskriminacije u zemlji Srbiji, a nevladine organizacije su zbog takvih zahteva i najnovijeg da se ispita stvarnost u ustanovama gde su smešteni mentalno oboleli ljudi opet sebe doveli u opasnost da se „mešaju u politiku“. Na taj način te sve NVO zapravo negiraju činjenicu da se javnim poslovima mogu da bave samo oni odabrani, dobro plaćeni ljudi iz političkih stranaka i zvanično na vlasti. Uostalom, stvarno šta „nevladini“ traže u poslovima Vlade pogotovo što ova voli da ćuti o rasizmu, fašizmu, isključivosti, poštovanju zakona i naročito različitosti.
Još zanimljivije od marginalnog obeležavanja Dana tolerancije u Srbiji je da su na primer u Briselu 16. novembra još proširili neka prava Evropljanima, od kretanja preko granica (ne odnosi se na Srbiju) do zapošljavanja (loše se proveli Italijani što su bili nepravedni prema svim Rumunima). Slično su se ponašali i u Strazburu (Srbija članica Saveta Evrope je to pomalo zanemarila, jer više ne predsedava) u stilu „različiti, a jednaki“, a u Francuskoj su se studenti pridružili štrajku radnika podržavajući njihove zahteve za bolje uslove rada i penzionisanja.
Ovde su, zabeleženo je, omladinci stranke G17 Plus povodom Svetskog dana tolerancije prekrečili nacionalistički grafit na zgradi Jugopetrola na Novom Beogradu gde je pisalo „napolje sa Romima“, u Novom Sadu su brisali simbole Kju-klus-klana (znači ovde ipak neko voli Amerikance?!), kukaste krstove i slične poruke mržnje. To je svakako prigodna akcija, ali se uvek postavlja pitanje u ovakvim slučajevima: ko su vlasnici tih zgrada, koje firme, koje kompanije i imaju li oni neku „službu za održavanje objekta“ bar higijene i estetike radi. Kako je mogućno da to niko njihov nije dužan da obriše i kako to ljudi tamo u vrhu nisu spremni da narede odeljenju za čistoću da to obrišu??? Mada bismo ih možda mogli i razumeti, jer ako se zvanične vlasti ne oglašavaju u slučajevima rasističkih ispada i čak okupljanja, zašto bi pojedinci – rizikovali. Konačno, ne liči li to na ono kako je javnost bila obradovana vešću da će nekadašnji i sadašnji sekretar Vlade g. Mihajlov biti prinudno priveden sudu, jer se nije odazvao na pozive 26 puta! E, pa ne može i 27-og?
Na Svetski dan tolerancije u Kragujevcu na memorijalnom centru koji bi trebalo čuvati i štititi bar kao što Jevreji u Izraelu rade sa takvim obeležjima osvanuli su neki crteži valjda đavola ili tako nešto slično, baš kao i ranije protiv Roma i svih drugih koji nisu Srbi. Ovo poslednje se pripisuje nekim verskim sektama koje su sada ovde u modi, bar kao tema rasprave i dijaloga, pa se na brzinu zakonski izjednačavaju i oni koji sekte nisu, ali nisu ni pravoslavci. Ovi poslednji su pokazali visok stepen tolerancije, bar u Grčkoj. Istog tog dana u zvaničnom susretu sa Nikolasom Bernsom iz Stejt dipartmenta su se složili da su sasvim normalni i korektni pravi članovi Atlantskog saveza i Evropske unije i da će brinuti o bezbednosti Balkana. Uz to njihovi premijeri, predsednici, ministri rado preporučuju u hrvatskoj izbornoj kampanji sadašnjeg predsednika vlade u Zagrebu za sve ono što je dobro učinio na putevima Evrope.