Kako najviši sud u zemlji treba da odredi rok za ponavljanje izbora koje poništi: Autorski tekst Zorana Ivoševića

Parlamentarna misija Saveta Evrope ocenila je da su izbori bili neregularni usled: zloupotrebe javnih resursa, narušavanja tajnosti glasanja, dominacije predsednika Republike u izbornoj kampanji i drugih neskrivanih, otvorenih i brutalnih nepravilnosti.

Zbog toga što je izbore šef te misije nazvao šokantnim, moglo bi se zaključiti da je njihovo poništenje moguće.

Ali, pošto Ustavni sud u politički osetljivim predmetima ispoljava lojalnost politici a ne Ustavu, verovatnije je da će poništavanje izbora izostati.

A tada bi se podnosioci zahteva mogli obratiti Evropskom sudu za ljudska prava. Naša pažnja će, međutim, ovoga puta ipak biti usmerena prema mogućnosti da nas poništavanjem izbora Ustavni sud prijatno iznenadi.

Nedavne izbore kompromituju: falsifikovani potpisi podrške mnogim izbornim listama; krivotvoreni birački spiskovi; manipulativno uvećanje broja birača lažnim adresama, «mrtvim dušama», «šetajućim ličnim kartama» i autobuskim uvozom birača iz Republike Srpske; kupovina glasova; «bugarski vozovi»; ucene birača da sa članovima porodice i njima bliskim licima glasaju za stranku koja im je obezbedila posao; masovno glasanje van glasačkih mesta; omalovažavanje političkih protivnika; razni vidovi izbornog inžinjeringa; stranačka pristrasnost izbornih komisija…

Tome valja dodati i političku destrukciju javnih servisa, Regulatornog tela za elektronske medije i televizija sa nacionalnom pokrivenošću, usled čega je javno obraćanje predsednika Republike, u nepriličnoj ulozi nosioca svih lista njegove političke stranke, bilo dvostruko duže od ukupnog javnog obraćanja svih stranačkih promotera.

Argumentovane podatke o svemu ovome sadrži i analiza nevladine organizacije CRTA.
Šokantan izborni nered zahteva znatno više vremena za uklanjanje brojnih izbornih nepravilnosti, ali se dužina tog vremena suočava sa ekstremno kratkim rokovima za ponavljanje izbora nakon što ih Ustavni sud poništi.

Prema članu 77 stav 2 Zakona o Ustavnom sudu, poništeni izbori se ponavljaju u roku od svega deset dana od dostavljanja sudske odluke, što je premalo za uklanjanje uzroka izbornog nereda.

Taj poduhvat iziskuje vreme koje se meri mesecima, a za eliminisanje medijskih izbornih destrukcija potrebna je i duža merna jedinica vremena.

Otklanjanje inkompatibilnosti između predviđenog i potrebnog vremena je problem veći od poništavanja samih izbora, ali se taj problem može rešiti primenom člana 3 Zakona o Ustavnom sudu.

Prema odredbama tog člana, rad Ustavnog suda je javan a javnost se obezbeđuje «objavljivanjem odluka Ustavnog suda, objavljivanjem saopštenja sa sednica na internet stranici Ustavnog suda, održavanjem javne rasprave i rasprave u postupku pred Ustavnim sudom, davanjem saopštenja sredstvima javnog informisanja, održavanjem konferencija za medije i na drugi način».

Njegovu primenu podstiče i član 37 Zakona o Ustavnom sudu po kojem je održavanje rasprave u izbornim sporovima obavezno.

Pošto rok od deset dana za ponavljanje izbora počinje da teče od dana dostavljanja odluke o poništaju izbora, javno objavljivanje poništavanja mora biti učinjeno pre njenog dostavljanja da bi usledilo tek po isteku razumnog roka za otklanjanje nepravilnosti zbog kojih je izborni proces poništen.

Odluku o poništavanju donosi Veliko veće Ustavnog suda (predsednik suda i sedam sudija) a žalbom je može pobijati jedino kandidat za narodnog poslanika i podnosilac predloga kandidata.

Ako žalbe bude, Ustavni sud je dužan da o njoj odluči u roku od 72 časa, za koje vreme rok za ponavljanje izbora ne teče.

Nevolja je što Zakon o Ustavnom sudu ne određuje i rokove za izvršenje obaveze sâmog suda. Bez njih,

Ustavni sud može oklevati u odlučivanju i do isteka poslaničkih mandata stečenih nezakonitim izborima.

Zbog mogućnosti bezobalnog oklevanja, Ustavni sud je stekao i kolokvijalni naziv – zaustavni sud.

Pošto sud čine ljudi koji sude a ne zgrade u kojima se sudi, sudije moraju biti lojalne Ustavu i vladavini prava, a ne politici i autokratskoj vladavini ljudi.

Autor je bivši sudija Vrhovnog suda i univerzitetski profesor u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.