Foto: Lična arhivaNa poslednji predlog koji sam vam uputio javno, a da se po dubrovačkom pesniku Milanu Milišiću, koji je tragično nastradao od JNA granatiranja Dubrovnika, nazove jedna ulica u Beogradu, ni pisma ni razglednice, ali evo još jednog predloga koji vam upućujem ne gubeći optimizam iako mi iskustvo govori drugačije.
Naime ovaj predlog vam dajem ne kao umetnik već kao građanin sa ponešto znanja iz građevinske struke.
Radi se o rešenju noćne more građana Beograda i vozača i pešaka. Svakome ko se kreće ulicama Beograda poznato je da u većini ulica nije moguće kretati se trotoarom od vozila parkiranih na obe strane ulice. Takođe je otežano kretanje automobila, a što se tiče parkiranja, radi se o nemogućoj misiji.
Ako ste krenuli na određenu lokaciju, moraćete da potrošite bar desetak minuta u potrazi za parkirnim mestom.
Sve ovo naravno osim što nas sve zajedno čini nervoznijim utiče i na povećanje zagađena u fizičkom i mentalnom smislu.
Rešenje koje ste kao neko ko odlučuje potražili u pooštravanju kazni i nadzora nad pogrešno parkiranim automobilima pretvorilo je građane u neku vrstu lovine a da im rešenje za problem parkiranja nije dato.
E pa evo predloga koji nudi jedno kratkoročno i jedno dugoročno rešenje.
Naime u zakonu o izgradnji (stambenoj) investitor je u obavezi da obezbedi parkirna mesta u istom broju koliko ima i stambenih jedinica i to na prvi pogled deluje u redu.
Ono što sreću kvari je da stan i garažno ili parkirno mesto nisu u istom paketu te kupac odvojeno kupuje stan i garažno mesto, tako da najčešće kupi stan a auto pakira na ulici.
Tako već prepune ulice dobijaju nove parking korisnike a 70 posto garažnih mesta zvrji prazno.
Kome je ovakav zakon bio u interesu može se pretpostaviti i siguran sam da investitori tu nisu na gubitku.
Potrebno je dakle izmeniti zakon i načiniti ga logičnim pa da se ova mala atomska skloništa koja se grade ispod svake zgradice u gusto naseljenim delovima grada upotrebe.
Budite sigurni da to neće značajno povećati cenu kvadrata, ali obrazlaganje toga vodi u mnogo veći tekst pa će izostati. Dakle ovo je bio kratkoročni predlog.
A sad dugoročni: Grad bi kao što su to uradile i neke druge metropole (Beč recimo) trebalo da se podeli urbanistički na blokove i da onda analizom dođe do toga koliko javnih garaža treba izgraditi.
Sledio bi otkup parcela koje će ionako neki investitor preuzeti u dogledno vreme i izgradnja javnih garaža koje bi sklonile automobile sa ulica.
Izgradnja bi se na razne načine mogla vezati i za investitore a konkursi za izgled vidnih delova garaža bi od tako neatraktivnih građevina mogla načiniti građevine za ponos potpuno uklopljene u urbanistički ambijent.
Primera za to ima mnogo, recimo garaže u Majamiji su pravi mali arhitektonski biseri. Takođe mislim da bi u ekonomskom smislu to bio opravdani poduhvat sa svim nijansama u eksploataciji.
Ako bi se krenulo u tom pravcu rešavanja problema, teror nad građanima koje sprovode džipovi sa kamerama mogao bi prestati, a građani bi opet mogli svoj grad razumeti kao slobodni ljudi a ne lovina.
Autor je vajar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
