Kako se može filmom na koronu 1MILAN D.SPICEK

Kada mesečina padne na starinski mramor, kako počinje svoju pesmu „Mesečina“ najveći romantičar srpskog pesništva Jovan Dučić, na tri terace u Trebinju, uprkos podloj koroni, prošle subote, 8. avgusta, otvoren je taj osmi TFF: na Letnjoj sceni Doma mladih, u dvorištu Muzeja Hercegovine i na terasi hotela „Leotar“.

Dolazeći u Trebinje, u mimohodu sam u Bileći prošao pored najpoznatije vojne kasarne Jugoslavije koje više nema i videvši jedan avion-lovac u dvorištu, setih se najčuvenijeg bosanskohercegovačkog i jugoslovenskog reditelja, autora najgledanijeg filma na svetu „Valter brani Sarajevo“ jer u Kini igra već skoro 40 godina, Hajrudina Krvavca, kako je u okolini snimao neke scene ovog svog najčuvenijeg  filmskog čuda i kako smo u Trebinju u pauzi snimanja na doksatu njegove kuće koja se nalazila iznad Trebišnjice pravili tulum o kome se dugo pričalo.

Jer, jedan od vodećih glumaca i junaka filma „Valter“ tadašnje Jugoslavije iako trezan skočio je iz čista mira u reku bez ikakve opklade.

Skočio i ostao živ.

Setio sam se i reči domaćina kome su svi tepali Šiba, kako je nalakćen na ogradu terase koja se nadvila nad Trebišnjicu skoro glasno rekao: „Ovdje ćemo osnovati najveći filmski festival na svijetu!“

Predrag Peđa Milojević kao da je čuo Šibine reči i pre osam godina došao je u grad podno Leotara samo sa jednom kucanom stranicom na kojoj je bez mnogo uvijanja bio napisan predlog da se osnuje filmski festival.

Ne samo zato što je prorok bio Šiba, Milojević je u to vreme pravio topove u blatu, već što je veliki Jovan Dučić ostavio u amanet Trebinjcima da Trebinje jednog dana postane centar kulture.

Vlast je prihvatila ideju ali i pored male love, festival je zaživeo. I dalje živi od male love i velike ljubavi: Peđe Milojevića, Branke Jakšić, Božidara Vlačića, Biljane Milovanović, Želimira Kovačine, Boža Morića.

Budući da TFF još uvek nije takmičarski festival, ustanovljene su dve nagrade za glumicu i glumca Zlatni platan koji su do ove godine poneli Milena Dravić, Franko Nero, Petar Božović, Tanja Bošković, Anica Dobra et cetera, da bi preksinoć bili uručeni Ani Sofrenović i Voji Brajoviću.

– Nije istina, rekla je šarmantna glumica Ana Sofrenović – da nagrade nisu važe. Važne su i te kako posebno kada dolaze kada je glumac u najboljim godinama.

Voja Brajović, laureat i najviše nagrade za glumačko ostvarenje koju dodeljuje Udruženje filmskih glumaca Srbije a uručuje se na festivalu u Nišu, šaleći se rekao je: „I meni dolaze ove nagrade u najboljim godinama, ali na nagradu koja nosi ime slavnog Pavla Vuisića malo ću da popričekam jer održavanje niškog Susreta glumaca je pod velikim pitanjem. Čestitam vam na hrabrosti a i samom sebi što sam došao da je lično primim.“

Kada je na portalu Tangram centra, producenta festivala, osvanula vest da je gradska vlast Trebinja odobrila održavanje ali pod strogim pravilima koja su propisana, osvanulo je i nekolikih pisama podrške koje možemo da svedemo u jednu rečenicu: „Hvala vam, uželeli smo se kulture. Koronu će pobediti – film.“

Do 12. avgusta na tri terase u Trebinju biće prikazano ravno 25 filmova iz najnovije evropske i mediteranske filmske produkcije, a festival je otvorio film Pedra Almodovara „Slava i bol“, prošlogodišnji kandidat za Oskara, pred gledalištem koje je moglo da primi skoro 50 maskiranih devojaka i mladića. Niko od njih nije bio Zoro.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.