Kako smo od kneza Miloša stigli do pobunjenih studenata: Srbi su uvek imali veru u vođu umesto vere u proceduru

Cini se da je tako. Opozicija ako hoce da se ukljuci u takav studentski pokret i da im se veruje moze, na primer, za pocetak da sutra tuzi Vuka Jeremica i sve oko njega koji su ucestvovali u oslobadjanju Miladina Kovacevica i ukrali oko milion dolara iz budzeta. Time ce svojim primerom zapoceti kvalifikaciju da im se veruje po pitanju procedura? I protiv jos desetak slicnih? Evo, Boris Tadic moze to da zapocne?

Sve je to lepo i krasno, samo me intreresuje na osnovu cega je gospodin izveo zakljucak kako su studenti drugaciji. „To je taj prelomni momenat, prelazak sa „slobodnog seljaka“ na slobodnog, obrazovanog građanina koji više ne čeka milostinju od države, već zahteva da država služi njemu.“ Ja u tekstu vidim samo JEDNO. Nas nepostojeci gradjanin je umesto jednog vodje, izabrao da „veruje’ (jer vera je slepa), KOLEKTIVNOM vodji u apstraktnom liku studenata. Moram upozoriti da na ulicama ima sve vise GRADJANA, a sve manje studenata. Da studenti, iako svesni da bez ujedinjenja svih, pobediti necemo, uporno CUTE o onome sto je bitno. Nece ni o cemu sa NAMA koji studenti nismo, ni da RAZGOVARAJU! Dragi moji, ne podrzavaju cak ni rektora.