Kršenje ljudskih prava je kršenje državnosti Srbije

Svemu ovome je doprinela percepcija toga šta su ljudska prava i kako su ona promovisana u jednom prethodnom dugotrajnom vremenskom periodu. Poenta ovog teksta jeste da pomiri dva pravca – zaštitu države kao vrhovne vrednosti jednog dela društva i zaštitu ljudskih prava kao vrhovne vrednosti drugog dela društva. Jer su suštinski država i ljudska prava ista strane medalje.

Elem, nema države bez poštovanja ljudskih prava, a nema ni poštovanja ljudskih prava bez države. Teritorije u kojima ne postoje ljudska prava i institucije koje ih garantuju i poštuju nisu države, već verovatno samo privatne teritorije određenih autoritarnih lidera. Takođe, nema ljudskih prava bez države koja ih svojom snagom, institucijama i monopolom sile garantuje. Prosto, narodski rečeno – nema države bez ljudskih prava, niti ljudskih prava bez države.

Kada slavimo Dan državnosti onda slavimo i naša ljudska prava i sve ono što bi trebalo da bude dostignuće savremene civilizacije. I ako pogledamo dan kada slavimo naš Dan državnosti – Sretenje, u skladu sa dva događaja koja oslikavaju borbu za slobodu, pravdu, narod i ograničenu vlast, onda ćemo videti i tu uvezanost. Prvi srpski ustanak kao počinjanje borbe za oslobođenje i donošenje Sretenjskog ustava 1835. koji je postavio elemente državnosti i ljudskih prava u Srbiji.

https://www.danas.rs/zivot/ocenjen-kao-delo-ludosti-prvi-srpski-ustav-donet-1835-godine-u-kragujevcu/

Ako pogledamo elemente te borbe za državnost i slobodu naroda – ukidanje ropstva i feudalnih odnosa, podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, ograničavanje izvršne vlasti, nezavisno sudstvo i osnovna prava i slobode pojedinaca – neprikosnovenost ličnosti, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, ravnopravnost bez obzira na karakteristike, pravo na zakonito suđenje itd. videćemo da je to ono što su osnovni elementi onoga što zovemo državom i ljudskim pravima.

I to i jeste poenta. Država kao institucija sa monopolom sile jeste ona institucija na koju kao narod prenosimo suverenitet putem izabranih predstavnika, narodnom inicijativom i referendumom. Mi (narod ili građani, što su sinonimi), koji smo nosioci suverenosti predajemo je institucijama – našoj državi koja ima vrlo proste zadatke da štiti naše slobode i naša prava. Često se u našoj državi svi pozivamo na Ustav Republike Srbije i ono što on garantuje. A garantovanje ljudskih prava svima u Srbiji je glavni zadatak Ustava od preambule do završnih odredbi Ustava.

Mnogi će se uopšte pitati šta su to ljudska prava? To su ona naša univerzalna prirodna prava koja postoje nezavisno od nekih naših karakteristika, već su zasnovana i odnose se na rođenje, ljudsko dostojanstvo i ona imaju univerzalni i neotuđivi karakter. Često se u podeli ljudskih prava uzima njihova podela na tri generacije ljudskih prava (ili u novije vreme gde se sve češće govori o četvrtoj generaciji). I upravo ove tri generacije ljudskih prava predstavljaju temelj naše države (a trebalo bi i svake druge države na svetu). I ukoliko volimo našu državu i slavimo njenu državnost, onda slavimo i ljudska prava.

Ljudska prava prve generacija nam garantuju slobodu, pre svega građansku i političku i služe da zaštite građane od loše vlasti. Ona garantuju pre svega pravo na život, na jednakost pred zakonom, slobodu govora, pravo na imovinu, slobodu veroispovesti, pravo na pošteno suđenje i pravo glasa i ravnopravnog učešća u političkom životu, kao i podelu i ograničenje vlasti upravo pravima građana. Baš ova prava se nalaze u načelima (prvi deo) našeg Ustava i njegovom drugom delu koji se bavi ljudskim i manjinskim pravima i slobodama. Dodatno, ova prava obuhvataju posredno i druge delove ustava (nadležnosti, uređenje vlasti, Ustavni sud, pa i teritorijalno uređenje i ustavnost i zakonitost).

U načelima i drugom delu Ustava koji garantuje osnovna prava i slobode, kao i delimično u trećem koje se bavi ekonomskim uređenjem i javnim finansijama, narodu koji živi u Republici Srbiji garantuje ljudska prava druge generacije. Druga generacija ljudskih prava garantuje ekonomska, socijalna i kulturna prava i slobode za građane. Ova prava garantuju jednu vrstu jednakosti i socijalne i ekonomske sigurnosti, pravo na hranu, stanovanje, socijalnu sigurnost, zdravstvenu zaštitu i naknadu na dostojanstven život u slučaju nezaposlenosti.

I prava treće generacije su garantovana načelima i u prva tri dela Ustava Republike Srbije. Ona idu korak dalje u odnosu na ekonomska, socijalna i kulturna prava i pretpostavljaju jednu vrstu kolektivnih prava određenih društvenih grupa, pravo na ekonomski i socijalni razvoj, na zdravu životnu sredinu, na odgovorno upravljanje prirodnim resursima, na učešće u kulturnoj baštini, na međugeneracijsku pravednost i održivost.

Sa druge strane, vrlo lako možemo ovaj odnos između države i državnosti i ljudskih prava da predstavimo na način – onaj ko krši ljudska prava, urušava i unižava i državu i ako razgovaramo o ovim kategorijama na ovaj način – moramo da znamo da su obe strane pogrešne i nedopustive. I kršenje ljudskih prava i kršenje ili urušavanje državnosti.

Nažalost, deluje da se ljudska prava u Srbiji često krše, a samim tim i državnost Srbije – a to je pokazalo i poslednje istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava sa kraja 2022. godine. Što se tiče prve generacije prava, čak 4/5 ispitanika smatra da im je ugrožena sloboda okupljanja. O pravu glasa i slobodnim i poštenim izborima u Srbiji dovoljno govore međunarodni izveštaji koji Srbiju svrstavaju u red delimično slobodnih zemalja sa hibridnim(semi-autoritarni, takmičarsko-autoritarni) tipom političkog režima.

Osnovna načela Ustava i državnosti su nam ugrožena u Srbiji. Ukazaću samo i na to da 86% ispitanika smatra da radna prava u Srbiji nisu zaštićena, da 80% smatra da država ne obezbeđuje adekvatnu zdravstvenu zaštitu i da 73% građana smatra da im mesečna primanja ne omogućavaju dostojanstven život. Već pogled na ova tri podatka mogu dovoljno da nam kažu o tome koliko se ljudska prava druge generacije (ne)poštuju i koliko smo (ne)jaka država.

Nisam siguran da li treba uopšte i pominjati koliko se (ne)poštuju neka od prava iz treće generacije ljudskih prava, npr. spomenuću samo zaštitu životne sredine i periode godine kada možemo da vidimo koliko je vazduh zagađen ili na koliko mesta se po Srbiji uništava životna sredina (vazduh, voda, zemljište).

Šta sam u stvari želeo da kažem ovim tekstom? Da su u Srbiji ugrožena ljudska prava, a samim tim je ugrožena i država i njena državnost. LJudska prava nikako nisu u koliziji sa državom, šta više. Samo ona država koja štiti prava svog naroda je prava država u svakom smislu.

Autor je politikolog

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.