Kvaziborba i istinita bol

Ili se može reći da sedi 149 poslanika SNS-a svejedno je, jer se njihove politike ne razlikuju. Svi oni zajedno nemaju rešenje za Kosovo i nikada ga neće imati. Ne zato što ne žele, već zato što ga ne vide.

Ta ratnohuškačka politika koja iz njih progovara , ta razgraničenja koja oni vide protežu se svuda – od opozicije u Srbiji, od koje su se oštro razgraničili, preko svih onih koji misle drugačije od njih, pa do Kosova. Postojali su i dalje postoje predlozi o suživotu Albanaca i Srba na Kosovu, ali ova vlast ih nikada ne može ozbiljno razmotriti, jer to nije način na koji oni rešavaju i sagledavaju probleme. Takvi predlozi su daleko od onoga što oni zastupaju, pa samim tim nisu dobri. Da bi se do rešenja došlo moraju se napustiti stari pogubni obrasci koji nas već godinama nisu nigde odveli, već samo slabili naš položaj.

Kvazidijalozi, kvazisednica NS RS, kvaziopozicija koja joj prisustvuje i kvazipredlozi predsednika Srbije, sa iznenađujuće pogođenim trenutkom upada ROSU jedinica na sever Kosova. To je ono što se nudi kao rešenje. Nedostaju još samo neki kvazigrađani koji ovo mogu da prihvate kao patriotizam i rodoljublje.

Može predsednik citirati P. Petrovića NJegoša i Isidoru Sekulić, ali Aco Srbine, više nego jasno se vidi od kog političkog oca si i iz čijeg krila si ponikao.

Autorka je odbornica Dveri u SO Požega