„Lista za budućnost“: Kakav bi predizborno-izborni model „veštačka inteligencija“ ponudila studentima?

U toku moje komunikacije sa ChatGPT-om dobio sam interesantan tekst koji sam rešio da ponudim mojem omiljenom listu Danas da ga objavi, jer smatram da je AI nepristrasno analizirala ovu problematiku i može biti od koristi i građanima i SP, i opozicionim strankama, ali i vlastima da uz najmanje gubitke građanske energije započnu pretvaranje sadašnje zagađene, blatnjave i koruptivno-kriminalizovane društvene i političke scene RS u zeleni demokratsko-razvojni „pašnjak“ koji mogu, po svojim nazorima, da menjaju i unapređuju naredne generacije građana.

AI me je na početku upozorila da moja pitanja otvaraju izuzetno značajnu i kompleksnu temu, naročito u kontekstu savremenih političko-društvenih kretanja u RS, te da se odgovor možda može naći u formiranju zajedničke izborne liste između SP (koji ima visok kredibilitet i poverenje javnosti) i opozicionih stranaka (koje su često kompromitovane ili imaju ograničenu podršku), i da je ključno da se izbegne da lista izgubi autentičnost i podršku zbog eventualne političke instrumentalizacije SP.

Najproduktivniji model bi, prema AI, mogao da bude asimetrična koalicija (lista) sa studentskim primatom, (AKL) čiji bi nosilac i prvi kandidati trebalo da budu studentski lideri ili javnosti poznate ličnosti iz građanskog sektora koje nisu članovi stranaka, što bi omogućilo da se očuva SP i osigura poverenje birača koji su razočarani u partije.

Na toj listi strankama bi se dalo kvotno učešće (AI predlaže do 30%), uz uslov da kandiduju najnekompromitovanije, stručne ili mlade kadrove, a ne stranačke funkcionere iz partijskih vrhova koji nose negativan rejting, te da se uloga stranačkih funkcionera svede na pružanje logistike, davanje saveta i pomoć u rešavanju organizacionih pitanja, i da im se ne dozvoli nikakvo političko liderstvo.

Ta AKL mora da ima jasan, kratak i vrednosno nedvosmislen program, koji bi obuhvatio borbu protiv nasilja i korupcije, slobodne izbore, nezavisne institucije, evropske integracije i zaštitu javnog interesa, i bio oslonjen na maksimalno pet uporišta.

I to na: zaustavljanje nasilja i kriminala u institucijama; medijske slobode i slobodne izbore; reformu pravosuđa i borbu protiv korupcije; profesionalizaciju uprave i depolitizaciju škola, bolnica, javnih preduzeća; i na pripremu prelazne vlade i novih, fer izbora.

U tom programu bi morala da se izbegnu opšta mesta i ideološke podele koje mogu da izazovu razdore unutar saveza koji je opredmećen na AKL, jer se on formira isključivo za izbore.

Program i statut AKL treba da imaju ugrađeni mehanizam samorazgradnje nakon završetka misije (npr. redovni lokalni i parlamentarni izbori), čime bi se onemogućilo zauzimanje studentskog brenda od strane partija i dala šansa za rekonstrukciju aktuelnog političkog pejzaža.

AI, takođe, ističe i da je potrebno da se formira nezavisno telo – savet poverenika, sastavljeno od pet do sedam uglednih ličnosti (profesori, javne ličnosti, advokati, umetnici, bivši sudije…) koje će nadzirati sprovođenje dogovora, verifikovati kandidate i obezbeđivati transparentnost rada.

To telo treba da ima i pravo veta na kandidate koji se predlažu za AKL, ali i na kampanju i komunikacije ako proceni da se narušava integritet dogovora.

Odluke saveta poverenika treba da budu obavezujuće i javno obrazložene, sa ciljem da AKL ima privremeni karakter i da joj je osnovna funkcija da omogući političku tranziciju.

Svi kandidati sa AKL bi morali da potpišu saglasnost da lista ima nestranački karakter i da prihvataju princip „studenti prvi“, te da je u funkciji: održavanja moralnog i političkog kapitala SP; davanja šanse novim ljudima, a ne recikliranim stranačkim kadrovima; omogućavanja da političke stranke imaju uloge političkih činioca bez dominacije i, na kraju, da se što masovnije mobilišu apstinenti i neodlučni građani kako bi se stvarila verodostojna alternativa postojećoj vlasti.

Izbornu kampanju AKL bi trebalo da vodi nezavisni izborni štab sa većinom članova iz SP i civilnog sektora, pri čemu bi političke stranke davale logističku podršku (ljudske resurse, prostor, opremu), ali ne bi imale pravo na samostalne kampanje pod stranačkim simbolima.

Medijske poruke i nastupi bi morali da budu ujednačeni i usaglašeni sa centralnim štabom.

Prema predlogu AI, mandat nosioca AKL i poslanika je ograničen na jedan izborni ciklus, i nema automatskog nastavka vlasti bez novih izbora.

A posle izbora, ako AKL pobedi, ona se obavezuje da će formirati prelaznu tehničku vladu, sa ciljem organizovanja fer izbora u roku od 12 meseci, uz napomenu da će se u slučaju pokušaja preuzimanja kontrole nad AKL od strane bilo kog aktera, lista automatski raspasti, a studenti zadržati pravo da javno obelodane razloge.

AI upozorava i na potencijalne prepreke koje mogu pratiti formoranje AKL, a koje se odnose na: očekivani otpor stranaka koje žele veći uticaj i kontrolu nad AKL; rizik od razjedinjenosti ako ne postoji čvrsta disciplina i zajednička vizija i razni logistički izazovi u izgradnji kapaciteta za učešće na izborima (nadzor, kontrolori, infrastruktura).

Autor je redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.