Foto: Pixabay/SakurayimSan svakog rukovodstva ili dobrog menadžmenta je mogućnost predviđanja. Ta zamišljena moć znatno ubrzava donošenje ispravnih odluka, eliminiše moguće greške i obezbeđuje uspešan rad. Retke su prilike kada se može predvideti neka važna stvar. Za tako nešto moraju se poklopiti situacije, dešavanja i okolnosti jer se velike stvari ne dešavaju često.
Tokom proteklih meseci, Srbija je kao država imala tu mogućnost. Veliku mogućnost gledanja u budućnost. I tu je priliku propustila, a i dalje steže kapke da slučajno ne proviri.
Zašto ne gledamo u budućnost, kada se za to ukazala retka istorijska prilika je pitanje svih pitanja danas. Zašto okrećemo glavu, kada se svi upinju da tu budućnost vide?
Odgovor je prost. I svi ga znamo.
U periodu od 30. juna do 10. jula ove godine, u Bakuu u Azerbejdžanu, se održava 43. sednica Komiteta za svetsko kulturno nasleđe UNESCO-a.
Na ovoj sednici, pored ostalih pitanja, odlučivaće se o upisu novih lokaliteta na listu svetskog kulturnog nasleđa. Sredinom sednice će zemlje članice glasati, najverovatnije pozitivno, o upisu grupe lokaliteta „Frontiers of the Roman empire – Danube Limes“ ili „Granice rimskog carstva – Dunavski Limes“ na listu svetske kulturne baštine.
Postoje dva segmenta ove grupe lokaliteta. Zapadni koji obuhvata Nemačku, Austriju, Mađarsku i Slovačku i istočni koji obuhvata Srbiju, Rumuniju i deo Bugarske. Komisija UNESCO-a je pozitivno ocenila „Zapadni segment“ ove grupe lokaliteta i on je došao na izglasavanje. Jedna od preporuka komisije za budućnost se odnosi na uklanjanje vetro-turbine iz blizine Karnuntuma, nekadašnjeg rimskog logora u današnjoj Austriji, kada ona prvom prilikom zakaže u svom radu. Na ovaj način, najveća grupa arheoloških lokaliteta u istoriji ove organizacije, biće zaštićena kao svetsko kulturno blago. Decenijski poduhvat će, konačno videte svoj prvi opipljivi rezultat.
Nasuprot zapadnom segmentu, deo istočnog segmenta ove važne grupe lokaliteta se nalazi pod kontrolom trenutne vlasti u Srbiji.
U trenutku kada nam se jasno kazuje na koji način je potrebno raditi, nadležni u Srbiji rade suprotno. Dok se u Austriji preporučuje uklanjanje vetro-turbine, nadležni u Srbiji grade vagonske žičare – gondole. Kad nam je budućnost vidljiva i pokazana, mi žmurimo i okrećemo glavu. Okretanjem glave okrećemo se od sopstvenog višegodišnjeg truda. Ali ne samo to. Dovodimo u pitanje najveću internacionalnu pravnu akciju zaštite kulturnih dobara u istoriji UNESCO-a. Svetski tokovi su takvi da ćemo pre dovesti u pitanje sebe i svoj kredibilitet.
Izgleda da ćemo morati da sačekamo da i naša mašina promaje zakaže, da bismo se zaštitili poput lokaliteta u Karnuntumu.
Autor je predsednik odbora za kulturu Pokreta slobodnih građana
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
