Megaprojekti i „klipovi“

Samo dan kasnije Ministarstvo građevinarstva saopštilo je da je ministarka Mihajlović razgovarala sa potpredsednikom kineske kompanije CRRC o nabavci savremenih vozova za buduću brzu prugu Beograd – Budimpešta.

Dakle, posao na već osporavanom projektu metroa u startu kasni, jer je sumnjiv jedan od prvih tendera. I to znajući da je JKP „Beogradski metro i voz“ za dva i po meseca rada lane potrošilo dve trećine svog budžeta na zarade, naknade i lične rashode i napravilo gubitak. Pa će ubuduće verovatno i sva druga kašnjenja biti u nekom novom budžetskom trošku, a prolongiranje projekta od preko četiri milijarde evra biće pokriveno obećanjima o početku gradnje „kad se steknu uslovi“. To što će se u međuvremenu naručivati i plaćati poslovi za prvu trasu metroa od Makiša, gde nema ničega, do Rospi Ćuprije i Mirijeva, koji sigurno nisu među najopterećenijim pravcima, nema veze. Važno je da je izabrana trasa koja prolazi kroz „Beograd na vodi“ i da će se sa drugom linijom ukrštati na istom mestu. I, naravno, da je i ovde, nakon posla sa Francuzima i pre toga Špancima, najavljivalo učešće kineskih kompanija.

Država i grad će se tako prilagođavati strancima, što nije sporno, ali će problema sigurno biti sa novim ugovorima, jer se neće znati šta je i zbog čega potpisano, da li skladu sa evropskim pravilima i što je najbitnije, koliko će toga finansirati građani. Da li će npr. za brze vozove biti moguće da konkurišu bolji Francuzi ili jeftiniji „domaći“ Simens, koji u Kragujevcu već pravi tramvaje za evropske poručioce? Teško je to predvideti sa ovim „kapacitetom“ gradskih i državnih službi i njihovim „klipovima u točkovima“, a onda preostaje stručnoj i široj javnosti da na vreme krene sa preispitivanjem svih spornih i nelogičnih poteza vlasti.