ILI MULTI ILI NIŠTA: Kao što je ono odmah posle 5.oktobra hit reč u Srbiji i regionu bila „transparentnost“, pa se posle par godina istrošila i ustupila mesto isto tako rogobatnom terminu (i zahtevu) „održivost“, tako se danas nikud ni maći ne može ako bar po nečem nisi „multi“. Recimo, multietničan, ili multidisciplinaran, a najbolje je ako si multi-kulti. Ne treba ni da vam pričam da je najmanje transparentnosti bilo u vreme kad je carevala reč „transparenstnost“, a najmanje održivosti onda kad nam ta reč nije silazila s usta.
Da smo u bilo čemu multi ne bi nam ni na pamet padalo da se svako malo o tu reč poštapamo. Nego baš naprotiv. E tako se u ovu modu lepršavo i lako, bez svakog otpora ali i bez velike podrške, ugradila i reč multilateralna kompenzacija. I na ovu multi kovanicu i na njenu praksu već smo oguglali, a kad bi samo mogli da se setimo koja nam je ovo multi kompenzacija po redu znali bismo da ni od ove, ko zna koje, neće biti nikakve vajde, vredne pažnje. Moguće da će ovo, ko zna koje po redu, multi prebijanje dugova olakšati posao bilansistima, ali samo da bi se ponovo krenulo u narednu rundu multi-nediscipline i zidanja multi-dugova. Znači kompenzacija je samo šminka. Matrica je bila i ostaje ista. Jer treba da je iskoreni država, a kako će kad ju je država i ukorenila. Pa smo prošlog meseca konačno spoznali koliko država duguje privredi, a posebno putarima, a prošle nedelje koliko duguje univerzitetu…ima li koga kome ne duguje?
Ima. Najvećim trgovačkim lancima. Zato što su oni pametni, pa duguju svima: državi, bankama, dobavljačima… Na najdrastičniji mogući način spoznali smo kako se dominantni položaj pojedinih firmi pretvorio u monopolski i kartelski, a da to nadležni organi nisu ni primetili, a kamoli sprečili. Naprotiv, okolo su briljirali intervjuima punim ekskluzivnih izjava tipa: Delta nije monopolista… i tome slično. Da je parlamentarna demokratija ono što piše u knjigama, sad bi oni bili smenjeni. Ne bi im bilo dato ni pravo na neopozivu ostavku. Trgovački lanci dobavljačima duguju oko 600 miliona evra, a tako su nekako dužni i bankama. O, to nažalost nikako ne znači da i među dobavljačima nema monopola i kartela, taman posla. Ima. To najbolje znaju dobavljači iz resora ministra Saše Dragina.
Umesto da ovu piramidalnu konstrukciju učini transparentnom, i uništi je da od nje ne ostane ni kamen na kamenu, država Srbija se upela iz svih sila da je učini održivom. Čudo je neviđeno kako je malu medijsku pažnju privukla velika kreditna premijera Narodne banke Srbije. Koja takođe zahteva transparentnost do poslednjeg slova i glede porekla tih para i, naročito, glede njihovog krajnjeg korisnika. Jer, i iz bankarskog sektora se ova operacija sumnjiči za nameru da samo stranim privatnim bankama omogući izvlačenje njihovih para iz Srbije. Koliko tu ima transparentnosti, toliko ima i održivosti.
ILI MORE ILI NIŠTA: Asocijacija srpskih menadžera prošle nedelje je još jednom zatražila od Vlade Srbije da na diplomatskom planu učini nešto kako bi diskriminatorski odnos Hrvatske prema robi iz Srbije bio ublažen. Vešta država može da odgovori na ovaj zahtev. Treba da odgovori na ovaj zahtev. I više je nego pravi momenat da odgovori na ovaj zahtev. I ne samo kad je reč o Hrvatskoj, nego kad je reč i o Sloveniji. Prvo, nije primećeno da je država Srbija povećala ulaganja u reklamu brendova iz Srbije, oni opštu.
Dok Hrvatska i Slovenija – jesu. Ne samo da su povećale iznos sredstava za reklamu nego su spustile i svoj gard u dve oblasti u kojima su ga poslednjih godina dosta tvrdoglavo i visoko držale. Hrvatska kod jezika, Slovenija kod viza. Hrvati su na ekavici započeli kampanju za srbijanske turiste po Srbiji, poručujući nam sa bilborda „tako lepa, a tako blizu“, mada i u Hrvatskoj ima onih koji znaju da bi kod nas bolje prolazio slogan „tako lepa, a tako jevtina“. Dobro, nismo baš pri parama, ali nas (još) imaaa… A Slovenci su ovde mnoge i iznervirali reklamom o „najbližem evropskom moru“, pošto se nekima i grčko i bugarsko more čine i evropskim, i bližim, a i jevtinijim. Nije do kraja razjašnjeno koje su nam Slovenci olakšice ponudili kod pribavljanja viza. Dosad se tu nisu isticali baš liberalnim pristupom. Dakle, Srbija može ovu turističku ponudu da iskoristi za svoj propagandni protivudar. Pa, zašto da ne, i za prinudu hrvatske strane na saradnju, koju oni mogu da nazovu ucena. Ako naši iz Vlade ili privrednih komora ne znaju kako, a očito je da ne znaju, mogu da se upute kod nekih naših firmi koje su, na svoju ruku, očito znale kako. Ne znam da li sam vam već pisala, ali jedna naša poznata firma ima prodavnicu na samom Jelačića placu u Zagrebu. Ovako, luksuznija roba. Moji prijatelji kojima sam ovo već ispričala kažu da se tamo održala jer i u Srbiji ima englesko ime. Pa, dobro. Ne marim za takve male i korisne „prevare“. Ali, ima još. Pedeset metara od ove prodavnice u Ilici kupim cipele. Ama, super. Dođem kući, imam šta da vidim – izrađene u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
