Najveća tuga se ne leči veselom muzikom: Autorski tekst Dr Slavice Plavšić o posledicama tragedije u „Ribnikaru“

Međutim agonija dece ove škole, njihovih roditelja i nastavnika, ali i građana, nastavlja se novim dešavanjima, novim otkrićima, iz dana u dan.

Pandorina kutija je otvorena, i sada preostaje da pokušamo da se nosimo i izborimo sa šokantnim saznanjima koja se neprestano pojavljuju. Tačno je da se ovakav stravičan masakr nikad nije desio u Srbiji i da niko nije dovoljno spreman ni stručan da zna kako da se nosi sa situacijom.

Pametni stručnjaci bez sujete konsultuju kolege iz zemalja koje imaju više iskustava sa takvim tragedijama. Da je sreće i pameti da to čine i državnici i resorni ministri, verovatno bi svima bilo bolje, a posledice bi bile blaže i kraće bi trajale.

Bez obzira na sve, u ovoj zemlji bilo je mnogo strašnih tragedija, masovnih nesreća i situacija iz kojih su mnogobrojni protokolarni službenici i zvaničnici mogli da izvuku pouke. Zar nije logično da država i skoro dvomilionski grad Beograd iz svojih sredstava a u dogovoru sa roditeljima, organizuju sahrane stradaloj deci?

Zar nije bilo logično da se kompletna vlada pojavi ispred škole i održi kratak komemorativni skup, da položi cveće i upiše se u knjigu žalosti? Ne, nisu to uradili, počevši od predsednika države i gradonačelnika Beograda pa nadalje.

Izuzetak je bila ministarka zdravlja koja se korektno ponela u celoj situaciji – obilazila i školu i povređene i redovno obaveštavala javnost.

Još jedan užasan šok doživeli smo u Utisaku nedelje, kad je nesrećni čovek Slobodan Negić, otac stradale devojčice Sofije, neverovatnom snagom i empatijom prema opštoj nesreći, prema drugoj deci i roditeljima, zadivio i rasplakao Srbiju. Malo je govorio o svom bolu. Želeo je da pomogne svima koji pate.

Otkrio je nešto što nismo znali i što smo prvi put čuli čitavih 15 dana nakon tragedije. Ispričao je kako se u timu stručnjaka psihijatara i psihoterapeuta koje je Ministarstvo zdravlja odredilo za pomoć i podršku deci, nastavnicima i roditeljima škole, na nerazumljiv način našla i kontroverzna doktorka, psihoterapeut, zaposlena u KC Srbije Ranka Radulović.

Ona je stručnim krugovima poznata po tome što se u svojoj privatnoj praksi bavi raznim alternativnim metodama lečenja, između ostalog i muzikoterapijom, nad kojom ima monopol u državi, što je između ostalog i ozbiljan biznas kojim ostvaruje značajne prihode.

Takva doktorka, na hodniku je srela grupu uplakane dece koja su došla u školu po svoje stvari. Da bi ih smirila i utešila, procenila je da bi za njih bila najkorisnija upravo ta metoda za koju je „ekspert“.

Zatim ih je odvela u kabinet gde je i sprovela svoju „mračnu seansu“ puštajući sa telefona narodnu muziku koju je njihov drug, preminuli dečak pevao na ekskurziji. Rekla im je da je za njih korisno da se sete radosnih trenutaka koje su zajedno proveli.

Jedna od devojčica došla je kući uplakana i opisala je da je „bilo užasno i da im je doktorka puštala neku narodnu muziku i objašnjavala kako im se na taj način spajaju duhovi i duše sa stradalim drugovima“.

Još se emisija nije ni završila, prozvana doktorka se oglasila na društvenoj mreži, gde se inače reklamira, sramnim postom. Identičan post objavljen je na još najmanje tri fejsbuk profila: Centar Hatorum za ožalošćenu decu i odrasle; HATORUM – Centar za edukaciju i savetovanje iz muzikoterapije; Udruženje Muzikoterapeuta Srbije, koje verovatno uređuje ista doktora sa svojim saradnicima.

Na tim stranicama mogu se naći mnogobrojne detaljne informacije o delatnostima ove firme i njenom traženju da postane državna ustanova i da programi koji se sprovode u Hatorumu dobiju podršku države… Na sajtu Hatorum piše da je dr Ranka Radulović dobila formalnu podršku od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za projekat u kom bi u tri socijalne ustanove napravila kabinete za muzikoterapiju, pa da štićenici tih ustanova dobijaju ovu vrstu „terapije“ svakodnevno od „vrsnih stručnjaka“ koje je dotična doktorka edukovala.

Postavlja se pitanje kad je doktorka dobila tu formalnu podršku i da li možda ona ima neke veze sa ministarkom Darijom Kisić i njenim timom „vrsnih stručnjaka“ za „kvantne sobe“ za koje je ova ministraka, pre izvesnog vremena, odvojila novac iz državne kase.

Očekivano, krenule su lavine komentara i neverice užasnutih građana koji više nisu u stanju da isprate i procesuiraju sva ta naknadna saznanja koja pristižu. Opet su prepune novine, portali, TV emisije sa tumačenjima psihijatara, psihoterapeuta koji su zaista izuzetni, koji govore stručno i odmereno, jasno i razumljivo, na način koji smiruje i ohrabruje da u ovoj zemlji postoje stručni i mudri ljudi koji na pravi način uspevaju da građanima daju objašnjenja i da se na najbolji način nose sa situacijom. Niko od njih nije podržao konraverznu doktorku Radulović.

Seansa koju je doktorka sprovela u školi bila je uz saglasnost direktorke škole, ali ne i roditelja, što je zakonska obaveza jer se radi o maloletnoj deci.

Zbog toga je Ministarstvo zdravlja naložilo vanredni inspekcijski nadzor Klinike za psihijatriju UKC Srbije. Na sednici Skupštine Srbije, ministraka Grujičić objasnila je da je metoda registrovana ne samo kod nas već i u svetu“, i da je u Srbiji zavedena u zdravstvenom fondu se pod šifrom 96104-00. „Bilo je dece koja su imala krivicu preživelih.

Grupa im je pružila podršku i oni su shvatili da ne treba da se osećaju krivim zato što su živi. I u jednom trenutku jedna devojčica je pomenula tu narodnu pesmu koju je dečak koji je ubijen zajedno s njima pevao. Koleginica je u tom trenutku procenila da bi bilo dobro da svi čuju tu pesmu.

Dakle, nije to bilo pevanje. Jednostavno je puštena muzika preko telefona i posle određenog perioda deca su se razišla“, objasnila je ministarka Grujičić.

Dakle, nije bilo pevanja već je dr Ranka Radulović procenila da će deci pomoći da čuju spornu narodnu pesmu koju je ubijeni dečak pevao sa njima na ekskurziji. U izjavi ministrake nema ni traga osude seanse održane u školi Ribnikar.

Sa jedne strane prestrašena i uplakana deca, ogorčeni roditelji, revoltirana javnost na postupak doktorke i svega onoga što se se može videti na njenim profilima, a sa druge strane objašnjenje ministarke koja unapred abolira postupak i delovanje beskrupulozne doktorke.

Ministarka Grujičić očigledno ima vrlo različite aršine prema prekršiocima zakona zaposlenih u njenom resoru. Sećamo se da je bila vrlo bolećiva i puna razumevanja za medicinsku sestru koja je davala fiziološki rastvor umesto BCG vakcine bebama u porodilištu Narodni Front, i to 676 puta!?

Poznato nam je da je još pre nekoliko meseci potpisala zahtev o smeni vd. direktorke Klinike Laza Lazarević, dr Ivane Stašević Karličić, ali da se ta smena ni ne naslućuje. Ali se sećamo i situacije kad je bio dovoljan samo jedan njen telefonski poziv da bi odmah bio smenjen načelnik psihijatrije iz Leskovca zbog neprimerenih fotografija sa oružjem.

A sad, mirna konstatacija da je „koleginica smatrala korisnim da samo pusti muziku sa telefona“ duboko traumatizovanoj deci koja inače nisu pevala!?

Posle nezapamćene tragedije u školi Vladislav Rinbikar, Vlada Srbije je osnovala Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja, kako bi obezbedila organizovanje timova za vršnjačko nasilje kroz protokole između centara za socijalni rad, obrazovnih i zdravstvenih ustanova i policije, koji će hitno reagovati.

U ovom Savetu će biti i ministri unutrašnjih poslova, zdravlja, informisanja i telekomunikacija, predstavnik Ministrastva prosvete, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ministar za ljudska i manjinska prava, ministar turizma i omladine, predstavnici Unicefa, Udruženja Mame su zakon i Centra za nestalu i zlostavljanu decu.

Savetom će rukovoditi predsednica Vlade Ana Brnabić, dok će zamenica predsednice biti ministarka za brigu o porodici i demografiji Darija Kisić.

Možemo samo da zamislimo kakvi će biti rezultati rada ovog Saveta, ako se prisetimo kako su se upravo ove dve osobe „proslavile“ na čelu Kriznog štaba u borbi protiv kovid epidemije.

Autorka je specijalista za plućne bolesti

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.