Naplata grejanja, harač gradskih vlasti

Povećavajući cenu grejanja za prosečno 22% od realne cene, gradska vlast preko naših džepova finansira budžet grada. Na taj način je u prethodnih 5 godina, od ionako osiromašenih građana, uzeto 212 miliona evra.

Ovakav namet sprovodi se insistiranjem na paušalnoj naplati daljinskog grejanja koja vodi do toga da u nekim delovima grada sa prekomernim grejanjem, stanari zimi nose letnju odeću i rasipaju energiju kroz stalno otškrinute prozore, a u nekim se smrzavaju, iako svi plaćaju istu cenu po kvadratu!

Naplata grejanja proporcionalno kvadraturi stana mogla bi se vršiti na osnovu stvarne isporučene toplotne energije u podstanicama, čime bi se rešio i problem prekomernog odnosno nedovoljnog grejanja u pojedinim delovima grada.

Stanari koji imaju loše grejanje imali bi značajno manje račune, pa bi razliku mogli da iskoriste za dogrevanje.

Stanari koji imaju prejako grejanje imali bi značajno više račune, pa bi tražili od Beogradskih elektrana da im u podstanici umanje grejanje. Time bi se rešio problem efikasnosti i ravnomernosti grejanja stanova.

Međutim, zbog enormnih cena i paušalne naplate Beogradske elektrane nemaju interes da vode računa o efikasnosti i ravnomernosti grejanja.

Ovaj problem je rešiv, ali bi u tom slučaju Beogradske elektrane i grad morali da se odreknu pomenutog „nameta“ i odustanu od toga da nam grejanje naplaćuje skuplje nego što košta, a razliku prebacuju u gradski budžet.

Toplota u radijatorima je ustvari toplotna energija za koju važe slični principi i pravila kao i za električnu energiju.

Ona se isto izražava u kilovatčasovima, isto ima svoj merač (kalorimetar) koji se nalazi u podstanici i isto ima svog prodavca (JKP Beogradske elektrane) kao što je Elektrodistribucija prodavac električne energije.

Zahvaljujući kalorimetrima u podstanicama, građanima je moguće naplaćivati stvarne troškove grejanja, na osnovu učešća površine stana u ukupnoj površini stanova priključenih na podstanicu.

Na sličan način se oduvek naplaćuje utrošena hladna voda (očitavanjem zajedničkih vodomera, jedino što se „učešće“ ne računa po kvadraturi već po broju stanara).

Izgovor nadležnih da se ne zna tačno koliko energije je potrošeno u svakom stanu ne stoji, jer se isto tako ne zna tačno ni koliko hladne vode je potrošeno u svakom stanu, a opet se ona naplaćuje proporcionalno učešću broja stranara u stanu u odnosu na ukupan broj stanara u zgradi.

Beogradske elektrane krše i zakonsku obavezu da kao prodavac toplotne energije moraju naznačiti količinu robe koju prodaju i naplaćuju?

Paušalni način naplate grejanja ne oslobađa ih ove zakonske obaveze! Na kraju, i pored enormne dobiti Beograske elektrane ne ulažu u infrastrukturu, već uzimaju kredite od poslovnih banaka za finansiranje svojih radova.

Gradska vlast i komunalna preduzeća trebalo bi da budu servis građana i da rade u našem interesu olakšavajući svakodnevne životne potrebe ljudi.