Napustite Krizni štab 1Foto: Stanislav Milojković

Redovno sam pratio Vaše izjave poslednjih dana i polemiku između Vas i profesora Radovanovića na društvenim mrežama. Iz dubokog poštovanja koje osećam prema Vama i lekarima, imao sam potrebu da Vam pišem, zato što smatram da je u ovom trenutku – ne samo u Srbiji, nego u celom svetu –  apsolutno potrebno da se profesionalci iz različitih disciplina susreću i razmenjuju svoja mišljenja i svoje tačke gledišta oko aktuelne situacije vezane za pandemiju virusa korona.

Ne bih da Vam sakrijem da sam bio veoma razočaran kada sam primetio da niko iz Kriznog štaba nije savetovao predsednika Republike Srbije da ode u samoizolaciju kada se njegov sin razboleo od virusa korone; isto tako, čudio sam se kad sam, tokom predizborne kampanje, video autobuse pune ljudi koji se voze na mitinge.

Tražio sam Vaše osude, komentare, primedbe kada sam video stadion u Beogradu na kom se guralo 25 hiljada ljudi (ne pratim fudbal, obavestili su me prijatelji iz Italije, pitajući me da li je moguće da se tako nešto stvarno dešava: ja sam odgovorio da su sigurno videli neke stare slike, da srpski krizni štab ne bi tako nešto dozvolio: grdno sam se varao). Nisam epidemiolog, nisam ni lekar, ali mi nije bilo teško da razumem da ovako hitno popuštanje mera može prouzrokovati razbuktavanje epidemije, te sam se zaštitio kako sam mogao i umeo: družio sam se sa najboljim prijateljima na otvorenom mestu, nosio masku tamo gde nisam mogao da držim fizičku distancu. Nije to najveći problem: ono što me muči, i zbog toga Vam pišem, jeste Vaš stalni pokušaj da razdvajate medicinu i politiku.

Jedanput ste tvrdili da je epidemiologija Vaša profesija i ideologija i da je „Vaša jedina partija“. Bilo bi lepo da je tako, ali je prosto nemoguće.

Mi smo društvena bića (i zbog toga možemo samo da držimo fizičku distancu, a ne socijalnu) i šta god da mi radimo, bilo kojom profesijom da se bavimo, mi se bavimo i politikom.

Pokušavam to da objasnim i svojim studentima koji tvrde da nikako nisu zainteresovani za politiku: neangažovanošću se oni ipak bave politikom. Ideja o naučniku koji se bavi samo naukom, a ne politikom, stara je koliko i svet, ali su je raskrinkali mnogi filozofi, ovde ću da spomenem samo Fukoa (odlična knjiga o tome je „Moć nad životom, biopolitika u modernom društvu“, koju je objavio Mediterran Publishing).

Ne treba ja Vas da podsećam na ono što je rekao pre skoro 200 godina lekar Rudolf Virhov (Rudolf Virchow), koji je bio profesor na Institutu za patološku anatomiju u Berlinu: „Medicina je socijalna nauka i politika nije ništa drugo nego medicina na višem nivo.“ Virhova su, gle čuda, poslali u Šleziju da ugasi epidemiju tifusa. Vlasti su bile ubeđene da je uzrok epidemije klima, odnosno hladnoća. Međutim, Virhov je brzo shvatio da je pravi uzrok epidemije bilo siromaštvo, a isti taj uzrok je pronašao za epidemiju kolere u Berlinu. Bilo je to 1849. god. kada je naš lekar napisao: „Nije li jasno da naša borba mora da bude društvena? Da je naš zadatak (…) čuvati siromašne?“. Sigurno se sada pitate kakve veze ima virus korona sa Virhovom, kad je jasno da kovid 19 apsolutno nije vezan za materijalno stanje populacije. Ali da li ste se upitali zašto se narod odjednom toliko opustio, zašto je od danas do sutra zaboravio na fizičku distancu? Da nije možda duhovno, kulturno siromaštvo u pitanju? Narod (koliko funkcionalno nepismenih ljudi ima u Srbiji?) je jednostavno primenio savete i ponašanja vlasti: ostao je kod kuće kad je bilo vreme da se ostane kod kuće, išao na mitinge kad su mu dali znak da je vreme da se ide, išao na stadione kad su im ih otvorili (a zašto onda niste otvorili pozorišta: nemojte da mi kažete da je zato što su to zatvorena mesta, verujem da su glumci bili spremni i da glume ili na otvorenom ili ispred malog broja gledalaca, kako bi se držala fizička distanca. Možda zato što je politika navijača skroz drugačija i korisnija od politike pozorišne publike?).

Krizni štab je tretirao narod kao da je skup podanika, a ne kao skup građana, a narod se ponašao baš kao što se obično ponašaju podanici. Slušaju naređenja, i kad ih nema, intuitivno rade ono što se očekuje od njih.

Ništa više od toga. Još primera?

Vi ste veoma fin čovek i ja Vas cenim zbog toga, ali su Vaše kolege omalovažavale narod, ljutito su napustili konferenciju za štampu zato što su ljudi bili previše opušteni; predsednik (očigledno i epidemiolog) je rekao da nam neće biti dovoljno ne znam koliko groblja ako se ne ponašamo odgovorno (a kako se on ponaša, od devedesetih pa nadalje?), zatvorili ste stare ljude, pričali ste o borbi protiv virusa, kad svi znamo da nije moguće ratovati protiv virusa.

Šta ste radili na TV Pinku, profesore? Mesto za člana Kriznog štaba je državna televizija, ne sme ugledni profesor kao što ste Vi da se pojavi između reklama i rijaliti-šoua. Možda je bilo dovoljno objasniti narodu kako treba da se zaštiti, bez panike; umesto da se zatvore stari ljudi, da im se objasni kako da se čuvaju, uz šetnju od nekoliko sati dnevno. O tome su mnogi pisali, neću da se ponavljam (iako repetita iuvant!) ali, profesore, dozvolite da Vam dam jedan savet: dajte ostavku, odmah. Napustite Krizni štab, zato što postoji rizik da ako nešto bude krenulo naopako, političari (bolje, političar, ne postoji množina ove reči u Srbiji) svale krivicu na Vas.

Ili, jednostavno, priznajte da se bavite politikom i kažite otvoreno s kim ste: profesor Radovanović je možda pristrasan, kao što Vi kažete, zato što zna da nauka nije neutralna: nauka je politika, i, čini mi se, on se ne boji da brani svoje ideje.

Čujem da Vas grde na ulici, i žao mi je zbog toga: u uređenom društvu dijalog mora da bude uvek smiren. Ja nikad ne bih uradio nešto ovako, baš suprotno!

Bilo bi lepo da se nađemo, kad budem došao u Beograd i kad se ova priča oko pandemije bude završila, negde na kafi, a voleo bih da nam se pridruži i profesor Radovanović. Epidemiologija je izuzetno zanimljiv predmet i imam nekoliko pitanja o virusima na koja samo stručnjaci kao što ste Vi i profesor Radovanović mogu da mi odgovore.

PS: Znate li koji je recept našao Virhov za lečenje epidemije tifusa u Šleziji? „Obrazovanje za decu; sloboda i prosperitet!“ Da, nema veze sa medicinom, ali možda može da nam pomogne, samo malo, da izbegnemo razbuktavanje virusa korone?

Autor je italijanski profesor koji živi i radi u Novom Sadu

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.