Naš pripiti kum na svadbi 1Foto: Privatna arhiva

Obećao je po dvadeset hiljada. To je najveća suma koja je do sada obećana, ali će biti isplaćena u za Njega najpovoljnijem terminu, naravno, pred izbore.

Pored toga obećano je još po 30 pa odmah posle toga po 20 evra, nešto svima a nešto samo penzionerima.

Ja bih rekao da se On ponaša kao pripiti kum na svadbi koji rasipa sitniš deci koja za kumom viču – kume, izgore kesa. Za sve građane ovog društva ovo je veoma ponižavajuće bez obzira kojoj društvenoj grupi pripadaju. Trebalo bi da svako za sebe razmisli koliko će mu On oteti kada dođe na naplatu račun za celu svadbu na koju je pozvao samo svoje najbliže a račun ćemo plaćati svi.

Muziku će nam verovatno zaračunati osebno. To najbolje znaju „bogati penzioneri“ čije je džepove pustošio četiri godine – „ko skakavac što polje opusti“. I pored toga povremeno se čuju tvrdnje da su penzioneri ti koji Ga drže na vlasti. Takve tvrdnje se sve češće mogu naći na društvenim mrežama a ja tvrdim da to nije tačno.

Znam jednog penzionera koji sa puno žara učestvuje u hvalospevima Njemu. Radi to da mu se dodvori i iz interesa da bi mogao da mu se sa svojom partijom, koju je nasledio od oca, prišljamči na sledećim izborima. To je onaj penzioner koji je mene preko ekrana podučavao kako sam mogao bolje iskoristiti onih prvih pet hiljada koje sam poštanskom uputnicom vratio Njemu;-metar drva,-sto kila krompira,-sto kila kupusa. To je čovek koga nakaradna medijska scena prikazuje kao zaštitnika penzionera i borca za njihova prava ali nigde se ne spominje da je njegova partija, koju smatram izdajnikom interesa penzionera, u Skupštini glasala za zakon kojim su četiri godine pelješeni „bogati penzioneri“. Taj isti čovek za koga je čaršija brujala da ima četiri izvora prihoda poručivao je penzionerima da ne čekaju poštara ako ne glasaju za Njega.

Nažalost, takvim stavom je ubedio neke penzionere da penzije nisu njihova imovina već da im ih daje On. Nadam se dragi čitaoče da si u ovom opisu prepoznao M. Krkobabića – čoveka koji penzionerima licemerno propagira skromnost a sam joj nije nimalo sklon.

Na vlasti Njega drže oni koji ne razumeju razliku između politikantskih obećanja sa ekrana i stvarnosti koju živimo. Na vlasti Ga drže oni koji se oduševljavaju kada On sa ekrana poruči „naša lepa Srbija“ a ja se tog momenta naježim i pitam se zašto ja nisam bar kamenčić u mozaiku te njegove lepe Srbije.

Na vlasti Ga drži ekran kojim upravlja Dragan Bujošević sa svojom ekipom: N.LJ.Stefanović, O.Kovačević, O.Jovićević, a sada im se pridružio i B.Klanšček. Bujošević je slavu stekao stavom da – nije srpski ćutati a sada ćuti ko . . . . . riba. Bujoševićev Drugi program služi Njegovim mladim jurišnicima Kebari, Pilji i veteranu Atlagiću da Ga hvale, da Mu se dive i da napadnu svakoga ko digne glas a ja ih slušam samo kada hoću da me bude baš jako blam. Svi Njegovi su u Skupštini „pokorna većina“ – (P.Kočić) – koju nije izabrao narod nego On lično i koja za Njegove potrebe glasačku ruku diže na zvuk zvonca.

Danima je ta televizija manipulisala snimkom onog nespretnika koji je vitlao lančanom električnom testerom po hodnicima koja je bez produžnog kabla opasna koliko i mrtva priroda ali je to predstavljeno kao napad na ne znam šta sve ne. Činjenica da je više od nekoliko penzionerskih protesta završeno ispred zgrade televizije, za informativnu redakciju te kuće nije bio događaj za objavljivanje osim u jednom slučaju kada smo dobili celih četrdeset sekundi ali bez reči o tome zašto je protest završen baš tu.

Na vlasti Ga drži i vlasnik ružičaste televizije Ž.Mitrović koji mu je dao potpunu slobodu u uređivanju programa i za koga smo od Njega lično čuli da je uredno platio porez. Još samo da mi je da saznam ko plaća paše i bimbaše koje redovno dovode u program ružičaste televizije da NJegova dela – a i nedela – hvale a da pljuju po opoziciji. Na Ž.Mitrovića se ne ljutim, čovek se u ovoj hajdučiji snalazi kako da najbolje sačuva svoju imovinu i čestitam mu što je umeo da izabere najmoćnijeg jataka. Ž.Mitrovića je najbolje opisao Bujoševićev prethodnik A.Tijanić svojom rečenicom:“Posle svake promene vlasti Ž.Mitrović sebi ugrađuje novi himen“.

Koliko i kome Ž.Mitrović plaća korišćenje nacionalne frekvencije su pitanja i informacije od javnog značaja ali se o tome glasno ćuti. Na Bujoševića sam veoma ljut; on raspolaže i mojim novcem a primorava me da na ekranu gledam samo Njega i Njegove jurišnike koji vređaju i sagovornike i voditelje.

Nažalost, protiv ovakvog TV programa nema ništa ni NJegova miljenica sa širokim ovlaštenjima i jakim uticajem sa visoke funkcije – O.Zekić, osoba koja ima puno razumevanja za sve splačine koje se na ekranima sa nacionalnim frekvencijama pojavljuju. Svi ekrani sa nacionalnim frekvencijama su upregnuti u mašineriju koja treba da pripremi plodno tlo za što veći broj glasova i Njegovu pobedu na izborima.

Toliko je to daleko otišlo da je direktor i glavni urednik televizije sa nacionalnom frekvencijom M.Marić sebi dao za pravo da NJega ne oslovljava nikako drugačije nego – ti Aco. Kome je od njih dvojice važno toliko javno intimiziranje nije mi jasno; pretpostavljam da je to dogovor da M.Marić prikaže Njega kao najprihvatljivijeg najnižem sloju biračkog tela – sve je prolazno samo je podrška njegovoj izbornoj kampanji trajna. O tome da li je i M.Marić platio porez On nas još nije obavestio.

U trku ko će Ga više hvaliti sa puno žara se uključio i informativni program televizije Prva. Vesti idu gotovo na sat vremena i uvek je glavna tema On – uvek sa najvećim mogućim hvalospevima. Opozicija se spominje samo ako može da se kaže nešto ružno i negativno. To je primer kako se nacionalna frekvencija pogrešno a bez posledica koristi i za trač emisije o estradnim ličnostima ne baš vrhunskog kvaliteta i za nepotrebno detaljisanje o akcijama i obračunima policije sa licima iz moralnog i društvenog taloga. Televizija se trudi da na sva usta hvali rad policije ali uzalud to kada se viša instanca ponaša u maniru sportskog ribolovca – ulov poljubi pa pusti.

U medijski prostor se vratila i neka nova B92 ali to nije ona B92 koju pamtim kao pravu medijsku kuću. Nije ona B92 u čijem Utisku nedelje je On bio sateran u ćošak i priznao da je imao ogroman dug za telefon. Kažem ogroman zato jer je taj dug bio veći od nekoliko mojih tadašnjih penzija. Ponosno je izjavio da je dug plaćen ali je izbegao da kaže ko je dug platio – da mu nije slučajno otpisan, pitam se.

Još neko vreme će On jahati na konjima koje će uredno i slugeranjski zobiti, pojiti, timariti i potkivati ljudi koji nemaju problem da sebe nazivaju novinarima, koji su spremni da postavljaju naručena pitanja i njemu pomažu da napadne novinare koji postavljaju prava pitanja. Najgore pogrde za opoziciju i svakoga ko drugačije misli i govori smo čuli baš od Njega a kada mu se tu arsenal istanji on isturi Svoje paše i bimbaše, a u poslednje vreme bogami i poneku hanumu, da telale po ekranima kako svi napadaju ne samo Njega nego i Njegovu porodicu. Kukavica pokušava da se prikaže kao neustrašivi junak ali se za svaki slučaj krije iza porodice.

Preživeo toliko pripremanih atentata a Sam će Sebi stati na pertlu, nema tu pomoći!

Autor je vojni penzioner

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.