Aleksandar Stankov: Foto privatna arhiva
Tokom vikenda za nama u Nišu su organizovana tri protesta.
Jedan „protiv nasilja“, sada već sa nacionalnim karakterom.
Drugi u Knjaževačkoj ulici, koja godinama prednjači po broju saobraćajnih nezgoda i nesreća. Protestovali su i žitelji Kovanlučke ulice tražeći trotoare i bezbedniji saobraćaj.
Neposredno pre svih ovih protesta šetali su i stanovnici Brzog Broda zbog najavljene izgradnje dalekovoda u njihovom naselju, a redovni ispred Gradske kuće su nekadašnji radnici propalih državnih preduzeća.
Nedavno su ulicama Niša prošli i meštani Gornjeg Matejevca jer im je preko noći i bez obrazloženja otuđen Belin vrh, pašnjak iznad sela.
Put su blokirali i stanovnici jednog dela Panteleja tražeći asfaltiranje ulica.
Ne miruju ni ostala mesta na jugu Srbije, a samo u nekoliko dana protestovali su i meštani Stare Božurne kod Žitorađe tražeći bolji prevoz za svoju decu, kao i bivši radnici „Džinsija“ u Leskovcu koji su ostali bez fabrike, plata i posla.
Nije ovaj tekst zamišljen kao statistika građanskog nezadovoljstva i bunta u Nišu i na jugu, iako bi lista mogla da bude i duža. Pobrojani protesti i blokade su samo delić koji ocrtava svu nemoć običnog čoveka u Srbiji danas.
Kada sistem zataji, institucije ne rade valjano svoj posao, a funkcioneri više brinu o imidžu na društvenim mrežama i televizijama nego o realnim problemima, građanima ne preostaje ništa drugo nego bunt.
Osim protesta protiv nasilja, ostali su lokalnog karaktera i uglavnom okupljaju mali broj ljudi.
Tim gore po one koji bi trebalo da brinu o lokalnoj zajednici, jer znači da ni taj manji broj ljudi nije adekvatno sagledan od onih koje plaća da se tim poslom bave.
Ali ni to nije slučajno jer i ptice na grani znaju da se u lokalnim sredinama sva otvorena pitanja zajednice rešavaju preko lokalnog stranačkog kmeta.
On je taj koji je po, verovatno kaubojskoj pravdi, postavljen da bude neko ko će preneti zahteve građana onima na pijadestalu. A onda i oni moraju da vide sa ovima na prestolu da li će da se reaguje ili ne.
Ako je slučajno u tom nekom naselju zabeležen manji broj simpatizera stranke, velika je verovatnoća da problem može i malo da sačeka. Dakle, ništa od prioriteta, godišnjih i mesečnih planova, projekata i raspodele budžeta.
Ništa od onoga što bi normalan sistem morao da ima.
Zato se na kraju kod građana kojima je više muka od čuvenog „biće“, muka od spuštanja glave i povijanja leđa, ili kod onih koji brinu za imovinu, zdravlje i život probudi odluka da se organizuje protest.
On ne poručuje ništa drugo do „postojimo i mi“ i tražimo reakciju. Neretko tako i bude, posle okupljanja naroda, posebno ako se to i ponovi koji put, sledi i poziv na razgovor sa nadležnima. Tada padnu i neka obećanja, pa se na kraju možda nešto i uradi.
Kolko god da je loše, dobro je da partijska država još prepoznaje protest kao legitimnu građansku stvar. Dobro je da okupljanja nisu zabranjena, pa postoji šansa za ukazivanje na otvorena pitanja i probleme i na ulici.
Međutim, partijska država ne bi bila prava ako se ne bi na svoje načine obračunavala sa neistomišljenicima.
Tako su, na primer, meštanima Matejevca koji rade po javnim preduzećima stizali „dobronamerni saveti“ da ne protestuju, a sve u kontekstu očuvanja radnog mesta. Odmazde korišćenjem državnog mehanizma prema onima koji smeju da dignu glas su, nažalost, već dobro poznate kroz brojne primere od Subotice do Preševa.
Privid slobode je ono u čemu živimo poslednjih godina.
Ali kao što je rekao jedan od utemeljivača građanskog bunta Martin Luter King, „moramo izgraditi nasipe od hrabrosti da zaustave poplavu straha“. Zato je svaki, čak i najmanji protest, po jedan nasip.
Možda mali, ali snažan, čvrst i odlučan. Jer samo tako, pokazuju ovi mikro primeri, država i institucije mogu da izađu iz kandži partokratije i rade za svakog čoveka.
Što je krajnji smisao i ideja.
Kada se to jednom desi, onda će valjda stvari moći da se rešavaju razgovorima, glasanjem, referendumima i povrh svega, bez provere partijske pripadnosti i političkog opredeljenja i potrebe da se grade neki novi nasipi.
Autor je novinar iz Niša
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
