Nema mesta za slavlja kada su u pitanju prava radnika 1

Iza nas je još jedan Međunarodni dan rada. Iako su radnici u Srbiji aktuelnim Zakonom o radu više nego ugroženi, ovaj dan, koji je nekada predstavljao simbol borbe protiv ugnjetavanja radnika, danas je poprimio oblik karnevalske manifestacije.

Aktuelnim Zakonom o radu u Srbiji je uspostavljen model savremenom robovlasništva. Radnici su sa ovim zakonom skoro u potpunosti obespravljeni, a od ideje prava na dostojanstven rad došli smo do stanja gde je osnovno načelo rad do iznemoglosti za mizernu platu, koji za cilj ima samo jedno – a to je uvećanje krupnog kapitala.

Godine 2014, kada su poslednji put donesene izmene i dopune Zakona o radu, iste su predstavljane kao radikalni i progresivni iskorak ka poboljšanju prava radnika. Dogodilo se baš suprotno, ovakvim rešenjima radnici su još više obespravljeni. Postoji nebrojeno mnogo problematičnih stavki od kojih ću ovde izdvojiti samo njih nekoliko.

Odmah treba navesti problem koji se tiče zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme. U članu 37 Zakona o radu, a pre donošenja izmena iz 2014. godine, rad na određeno vreme je bio ograničen na 12 meseci. Novim rešenjem ta granica je pomerena na 24 meseca. Ovakvom promenom ostavljen je prostor za potencijalno ucenjivanje radnika po političkim/partijskim linijama.

Radnicima koji dobijaju posao „preko stranke“ neretko se ugovori produžavaju na svaka tri meseca, a nekad i za kraće periode, te ukoliko su poslušni i rade onako kako im se kaže ostaće na poslu, a u suprotnom im ugovor neće biti produžen. Ovakav vid zapošljavanja koriste i privatni preduzetnici. Kako god da se okrenete, naša privreda je poprište eksploatatorskih interesa, omalovažavanja i nesigurnosti radnika i građana.

Kada govorimo o polju ostvarivanja pojedinačnih radničkih prava pred nadležnim organima, odnosno sudovima, novim rešenjem radnici su ponovo ostali uskraćeni određenih mogućnosti za ostvarivanje svojih prava.

U članu 195 pre donošenja izmena i dopuna Zakona o radu iz 2014. godine, u stavu 2 pisalo je da je „Rok za pokretanje spora jeste 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava“. Novim rešenjem rok za pokretanje spora je sa 90 pomeren na 60 dana, dok je stav 3 kojim je predviđeno da se „Spor pred nadležnim sudom pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora“ (Zakon o radu) brisan iz ovog člana zakona.

S obzirom na to da novim rešenjem nije predviđen rok u kojem radnici mogu da očekuju razrešenje spora, oni su, praktično, ostavljeni na milost i nemilost nadležnim organima, te ovakvi postupci traju i po nekoliko godina. Najčešće, iz ovog razloga, radnici se i ne usuđuju da uđu u postupak jer, kako narod kaže – bude skuplja pita od tepsije.

Potrebno je spomenuti i da je na jedno od rešenja iz 2014. godine morao da reaguje i Ustavni sud. Naime, član 179, stav 3, tačka 5; predviđao je da poslodavac može da prekine ugovor o radu zaposlenom koji učini povredu radne obaveze svojom krivicom, ako njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo.

Prosto rečeno, poslodavac je mogao da prekine ugovor o radu, ne uzimajući u obzir presudu za krivično delo ili to da li je postupak uopšte pokrenut. Na ovaj način, poslodavcu je data mogućnost da odlučuje i o tome da li je taj neko počinio to delo ili ne, što je automatski u suprotnosti sa pravnim načelom pretpostavke nevinosti. Takođe, pored ove odredbe, u okviru ovog člana zakona postoji još spornih stavova. U stavu 2, a tački 1 stoji da poslodavac ima pravo da otkaže ugovor o radu u slučaju da zaposleni nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze. Problem sa upotrebom ovakvih odrednica jeste to što ostavljaju širok prostor za zloupotrebe od strane poslodavaca, jer se zaključak o nesavesnom ili nemarnom izvršavanju radnih zadataka svodi isključivo na subjektivni osećaj poslodavca.

Međunarodni dan rada, 1. maj, obeležava se u znak sećanja na velike majske demonstracije 1886. godine u Čikagu, gde su na ulice izašle desetine hiljada radnika boreći se za radnička prava i osmočasovno radno vreme. Danas se u Srbiji Međunarodni dan rada još proslavlja uz pesmu i slavlje. Kada uzmemo u obzir sve manjkavosti Zakona o radu, uslove rada i prava radnika, pravo je pitanje: Šta je to što je za slavlje kada su u pitanju prava radnika.

Autor je građanski aktivista Omladinske studentske akcije

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.