Nemačka je priznala svoje zločine

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nije tačno da su stigmatizovani samo Nemci. Stigmatizovani su i domaći izdajnici i to vrlo jasno. Naravno da su i partizani ubili dosta nevinih civila, ali porediti to sa zločinima Nemaca, više je nego neumesno. Čak je i odvratno. Da sam ja Nemac, bilo bi me sramota da pominjem streljanja u Kragujevcu sa streljanjima koje su izvršili komunisti. Pri tom, pominjati apsolutno nedokazani broj ubijenih, koji ispade veći od onih koje su pobili Nemci, zaista je jako ružno i neodgovorno. Da ne pominjem da je ostrašćeni Samardžić jako loš argument. Naročito mi smeta sakrivanje iza priznavanja zločina od strane Nemačke, koje jeste za pohvalu, ali daleko od korišćenja kao validan argument. Autor srlja u sve veću glupost i pokazuje dozu jeftinog antikomunizma sa čijim smo posledicama imali prilike da se suočimo devedesetih.

2. Insistiranjem da se radilo o etničkom sukobu, a ne sukobu izmeðu fašizma i antifašizma, negira se uloga fašističke i nacističke ideologije za rat i njegove posledice. Insistiranjem na kolektivnoj nevinosti svih stradalih, skriva se krivica onih koji su izazvali tragične dogadjaje i posledice. Oduzima se pravo svim Nemcima da za ratne i poratne posledice imenuju krivce i krivicu ideologije fašizma i nacizma. Umesto toga, kolektivna krivica se velikodušno koristi, ali za "komuniste", uključujuæi verovatno i nemačke komuniste i antifašiste.
   Suočavanje sa prošlošću, podrazumeva i imenovanje organizacija i njihovih pripadnika koji su bili na strani fašizma i istraživanje njihove uloge u zločinima i propagandnom delovanju, ali autor i organizacija kojoj pripada, za proteklih 70 godina o tome nisu pisali.