Nešto novo na političkom nebu 1

Nešto novo je na političkom nebu Srbije!

Takva podsticajna misao me je obuzela dok sam pre neko jutro na N1 televiziji gledao razgovor voditeljke gospođe Minje Miletić sa bistrookom kopredsednicom Stranke moderne Srbije, gospođom Tatjanom Macurom.

I to upravo u trenucima kada je odgovarajući na iznenadno pitanje sjajne voditeljke, zašto je napustila radnu grupu za međustranački dijalog, i to na zahtev Saše Radulovića, predsednika udruženja grupe građana Dosta je bilo, odgovorila, parafraziram – da je to učinila jer je Radulović obavestio predsednika parlamenta da će on napustiti radnu grupu ukoliko Tatjana ostane u njoj.

A ona je, sledeći onu narodnu da pametniji popušta, i ne želeći da bude okrivljena od „manipulatora kao što je Saša Radulović“, odlučila da eliminiše njegov toliko željeni povod da počne da razbija međustranački dijalog, sve okrivljujući Tatjanu Macuru, uz zdušnu pratnju raznih političkih truba i borija, da je se ona tu našla da bi podrivala međustranački dijalog.

Jer Tatjana kaže da se međustranački dijalog mora nastaviti i po cenu njenog izostanka sa tog dela ukupnog međustranačkog dijaloga.

Ona je i objasnila odakle potiče takva netrpeljivost predsednika neparlametarnog udruženja grupe građana Dosta je bilo prema njoj kao kopredsednici legalne i punokrvne političke Stranke moderne Srbije.

Ovo je prvi put, a pratim domaću javnu scenu prilično dugo, da je neki relevantni vođa političke stranke pokazao spremnost da svoj ego stavi ispod interesa društvene grupe koju želi da predstavlja, i da ne želi da mesecima, ili godinama, stoji na uskom brvnu koje povezuje dva politička pola Srbije i megdandžiše sa nekim nedobronamernim političkim ovnom sa suprotne strane dok neko ne padne u provaliju, što je na srpskoj političkoj sceni bilo uobičajeno do pojave gospođe Tatjane Macure.

Mislim da je opisano postupanje gospođe Tatjane Macure na najbolji način potvrdilo atribut modernosti u imenu stranke koju reprezentuje i jasno osvetlilo koliki i kakav kamen o vratu demokratizaciji Srbije predstavlja sapunjava i usiljena zadrtost predvodnika aktuelnih stranaka, a eto i nekih grupa građana.

Ima još nešto, što želim da istaknem.

Našoj političkoj zajednici nedostaje iskreni osmeh „a la Tatjana Macura“, koji je ispunjavao ekran tokom celog razgovora sa za sve njene goste tradicionalno „nezgodnom“ i uvek dobro pripremljenom gospođom Minjom Miletić.

Setimo se samo kako i koliko se bio ubeutio onaj „tvrdi nacionalistički predradnik“ kada je Minja počela da ga propituje. Kod Tatjane nije bilo nadutosti lica i šiteći-upozoravajućih „odgovora“.

Nije bilo bečenja, ni puštanja u vazduh šarenih luft-balona. Nisu se čula Tatjanina pitanja voditeljki umesto odgovora. I što je najvažnije, nije bilo laži!

Ona je na jednostavan i pitom način demonstrirala u tom kratkom N1 razgovoru kako treba da izgleda moderna EU-politika u Srbiji.

Jer dok političke stranke, i politička udruženja građana, predvode lažne musa-kesadžije i marko-kraljevići, njoj nema napretka. Srbiji su potrebni iskreni politički osmesi i nepretenciozna politička vođstva!

Autor je inženjer, bivši ministar ekologije

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.