O politici: I posle Miće Mića

Te kvalifikacije dolaze mahom od ljudi koji se sa predsednikom ne slažu u devedest posto toga što i sami nazivaju politikom. Ovu zamišljenu polemiku ću nakratko prekinuti da bih citirao nekoliko pojašnjenja reči politika, pravna država, vladavina prava.

Pa evo:

Politika od grčke reči polis, grad, država u prevodu, …., nauka (znanje) i veština upravljanja državom, nauka o ciljevima države i o najboljim sredstvima i putevima koji vode ostvarenju tih ciljeva. Deli se na unutarnju (trgovina, finansije, privreda, prosveta, vojska, sudstvo, zdravstvo) i spoljnu politiku koja se bavi odnosom prema drugim državama. Izvor: Leksikon stranih reči i izraza, Vujaklija.

Pravna država: filozofsko teorijska vrednost. Suštinu čovekovog društvenog postojanja u organizovanom i civilizovanom društvu čini lična i pravna sigurnost, jednakost sa drugim gradjanima pred zakonom, zaštićenost od državne samovolje i mogućnost traganja za srećom po sopstvenom shvatanju sreće. Dakle, to je država kojom ne vlada pojedinac ili grupa no vlada pravo i svi su u obavezi pokoravati se toj vladavini (prava). Opet, vladavina prava mora počivati na opšte društvenim humanističkim principima, pravdi, pravičnosti, prirodnim ljudskim pravima, moralu i demokratiji. U takvoj državi niko nije iznad prava pa ni zakonodavac (Gustav Radbruh). Država je pozvana da donosi zakone pod uslovom da i sebe smatra vezanom tim zakonima. Izvor: Vikipedija.

Vladavina prava: Politički posmatrano vladavina prava sadrži u sebi niz načela ustavne vladavine prema kojoj su nosioci funkcije vlasti podvrgnuti ograničenjima uspostavljenim pravnim poretkom pod političkim nadzorom predstavničkih tela (na temelju mandata dobijenog od gradjana), čime se osugurava zaštita, nezavisno sudstvo u primerenom i zakonom propisanom postupku osigurava poštovanje prava čoveka. Time su (što je ideja vladavine prava) građani, pojedinci podložni jedino zakonima a ne drugim ljudima. Ono što je zajedničko vladavini prava i pravnoj državi je da oba koncepta zabranjuju svaku arbitarnost (samovolja u izgledu) pri odlučivanju i postupanju svih državnih tela koja regulišu odnose među ljudima jedino putem zakona.

Vratimo se sada ovoj zamišljenoj raspravi sa gore često iznesenim tvrdnjama o talentovanom i pragmatičnom političaru predsedniku Republike Srbije. Složio bih se sa tim kvalifikacijama pod uslovom da su ispunjeni makar u nekom podnošljivom minimumu opisa politike, pravne države i vladavine prava, pa onda Aleksandar Vučić na osnovu političkog delovanja i tog diskutabilnog talenta za politiku sprovodi svoje ideje a na korist države čiji je službenik a ne vladar, vlast. Pošto toga nema ni u tragovima, parlament je skup klonova Sime Spasića za pravljenje graje, vlada i ministri bespogovorno služe predsedniku Republike kao neka pretorijanska garda van ustava i zakonom propisanih nadležnosti. Pa je tako jako je teško razlikovati takozvane političke analitičara ili takozvane novinara od nekog od ministra, jer su u istoj funkciji.

Njihovo je pojavljivanje, osim što izgovaraju iste rečenice u tom bolesnom zadovoljavanju „talentovanog političara“, isto i po načinu, grimasama, i vremenom sve većom, čini mi se, fizičkom deformacijom. Zna telo šta pamet radi, ne možeš prevariti. Tu nema politike, jer nema ideja i ciljeva koji neće biti izdati u ime opstanka na vlasti, osim što ti ciljevi i ideje nijednog trenutka nisu bili obznanjeni onima u čije se ime sprovode. Ne može se, dakle, uzurpacija nazivati politikom i pri tome još i talentovanom. Otuda u naslovu ovog teksta i nesretni (da li?) Mića. Jer posle Miće neće biti neki metaforični Mića. Biće to isti Mića dok traju pregovori. Jest Mića nekvalifikovan, ali ima i on neki dar (takozvani) za politike uzurpacije. A mi neki drugi počnimo imenovati stvari u skladu sa činjenicama. Onaj ko je oteo državu, stavljajući van snage institucije, nije talentovani političar. Imenujte sami.

Autor je vajar