Odrasli građani emocionalno nezrelih elita

Američko psihološko udruženje definiše emocionalnu zrelost kao „visok i odgovarajuc´i nivo kontrole emocija i njihovog izražavanja“. S druge strane, emocionalna nezrelost je „sklonost da se emocije izražavaju bez suzdržavanja ili nesrazmerno situaciji“.

Dakle, kao ključni pokazatelj emocionalne nezrelosti ističe se nesposobnost vladanja nad svojim trenutnim emocijama i impulsima, odnosno nesposobnost da se oni izražavaju na socijalno prihvatljiv način.

Među ostale karakteristike emocionalno nezrelih odraslih ljudi, psihologija izdvaja nedostatak bilo kakve tolerancije na neslaganje i kritiku. Emocionalno nezreli pojedinac i na najblažu kritiku reaguje salvom optužbi, paljbom iz teškog naoružanja.

Kako bi zaštitili nerealističnu sliku o sebi, emocionalno nezreli pojedinci pribegavaju diskvalifikovanju, maltretiranju, ponižavanju drugih – naročito onih kompetentnijih, sposobnijih ili bilo koga percipiranog kao pretnja po njihov nerazvijeni ego.

Emocionalno nezrelim ljudima je veoma važan status u društvu. S obzirom da sebe poistovećuju sa svojim položajem nikog ko formalno nije na jednakoj ili višoj hijerarhijskoj lestvici od njih ne doživljavaju kao ravnopravnog subjekta.

Emocionalno nezreli ljudi su lišeni sposobnosti za introspekciju, što znači da ne umeju da posmatraju sebe, da prate, nadziru i koriguju svoje misaone i afektivne procese, da uvide i priznaju svoje greške i njihove posledice po druge.

Nedostaje im temelj emocionalne i socijalne inteligencije – samorefleksija. Umesto toga, imaju ogromnu slepu mrlju, svojevrsnu emocionalnu kataraktu. Zato nisu u stanju da upravljaju svojim unutrašnjim stanjima ni svojim ponašanjima. Često su, zbog slabe tolerancije na frustracije, eksplozivni, praskavi.

Emocionalno nezreli ljudi su egocentrični: pošto su centar svog sveta ne mogu da pojme da nisu centar svačijeg sveta. Svako od nas jeste sopstveni centar, ali emocionalno zreli ljudi znaju da isto važi i za svakog drugog, to jest da na celom svetu postoji onoliko centara koliko i pojedinaca.

U stvari, emocionalno nezreli idu korak dalje: veruju da imaju povlašćen položaj u odnosu na svet. Ali pošto je to lažna i neodrživa pozicija, potrebno im je stalno potvrđivanje. Biće prijateljski nastrojeni prema svima koji ih snabdevaju potvrdama njihove superiorne vrednosti, ali pri najmanjoj sumnji u njih, pretvoriće ih u neprijatelje.

Emocionalno nezreli egocentrici gotovo refleksno, po automatizmu omalovažavaju tuđe potrebe, stavove i mišljenja. Oni očekuju da drugi budu njihovi klonovi, te ako se ne ponašaju prema njihovim očekivanjima, zamislima i planovima, obuzima ih bes.

Dure se, viču, upiru prstom, lupaju pesnicom o sto, udaraju nogama o pod. Njihovo krhko samopoštovanje počiva na tome da se uvek sve odvija u njihovu korist. Ponašaju se kao razmažena deca. Ne evoluiraju, zaglavljeni su u fazi detinjstva.

Potrebi emocionalno nezrelih ljudi da potčine druge sebi, ravna je njihova potreba da se i sami povinuju moćnijem od sebe. Ista nezrelost i krhkost, slabost sopstvene volje, neosvojena autonomija, prigušena ličnost, koja ih nagoni da se dokazuju prema podređenima, u osnovi je njihove žudnje da budu vođeni, usmeravani, prigrljeni od strane jake ličnosti.

Ali u kom smislu jake? Ne u smislu snažne, razvijene, samosvesne, slobodne ličnosti, već moćne i uticajne. A daleko od toga da to dvoje ide zajedno.

Emocionalno nezrele ljude psihologija svrstava u toksične po efektima koje imaju na svoje porodično ili poslovno okruženje. Emocionalno nezreli roditelji nanose veliku psihološku štetu svojoj deci, kako je Lindzi Gibson majstorski opisala u knjizi pomenutoj na početku.

Emocionalno nezrele političke elite imaju toksične efekte po celo društvo. Glavne karakteristike emocionalno nezrelih ljudi, sažeto predstavljene u ovom članku, sigurno nas asociraju na nama i odviše poznata imena.

Mene je, pak, opis ponašanja Višeg javnog tužioca Srbije prema njegovim saradnicima, pogotovu saradnicama, neposredno podstakao da napišem nešto na temu emocionalne nezrelosti. Na čelu jedne od najvažnijih državnih institucija.

Autorka je filozofkinja i psihoterapeutkinja

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.