Oj, Ljajiću, gde ti je Rasim

Na bivšoj tromeđi bez međa, od Pazara do Pljevalja, Priboja i Gusinja, nisu iznenađeni najnovijom zlokobnom igrom i prizemnom retorikom, koja iznova i po ko zna koji put ilustruje suvišno otkrivanje poodavno već prepoznatih tajni.

Ovde i tamo, istina je gola i silovana.

Naročito, na pešterskim tačkama trenja i trvenja ili samoodbrane od odbrane, dok ovih dana srpski dron – kamikaza, odnosno „jedini komarac“ kontrolisane ubojitosti, uprkos aprilskom vetru, agilno pokazuje svoje razorno dejstvo.

Ima još.

Jednako važno, oko 30 kamikaza, bespilotnih letelica i robotizovanih platformi.

Gotovo bezgrešni, bolji od ukrajinskih i neuporedivi sa kućanskim aparatima, koji se kvare u garantnom roku.

Naravno, defanzivno. Da budemo golmani, niko nam brani, iako Pešterci sve glasnije negoduju.

U atmosferi prevaziđene tišine, Suhodolcima sve manje odgovara što zaspu ne vreme.

Kažu, probude se pre vremena.

Njihovo sito je izrešetano.

Poput političkog šarenila pored Raške i Jošanice, na čijim obalama su se utaborili samozvani partijski lideri.

Uzneti i propeti, kao svi prizemni stvorovi, svakodnevno imitiraju prestravljene šaronjske jarebice i patentirani kao kursadžijski pismeni pis-mileti.

Ušančeni i iščašeni. Od stranačkih puteva u nedođiju koji se grade hodanjem, očekuju da im se po diktatu velikog Vođe i počasnog građanina Novog Pazara pridruži nevladin sektor, tzv. gospodari prstenova, nazvani po islamskoj poligamiji.

Realno i onostrano.

U Sandžaku se kao i širom Balkana politikom bave oni koji ništa ne znaju da rade, osim da prepoznaju znakove vremena i prilagođavaju se duhu podaništva.

Diskretno, u vapaju, prepunom ljubavi.

Na zakazanom susretu sa izabranim predsednikom Srbije i Šešeljevim potrčkom, podrazumeva se propitivanje i prodaja roga za sveću.
U prilog atomskoj budućnosti Srbije, večiti partner svake vlasti Ljajić je kovertirao odgovor – gde mu je Rasim.

Ni Ugljanin ne okleva, jer zna izgovor za bliskoistočnu blizinu sa Kurtijem, a muftijini naslednici naslonjeni na Dema Berišu, već krče put dobrodošlih istomišljenika koji drže do većinske tradicije, zahvaljujući kojoj su od sojenica stigli do splavova.

Sve delikatno, ali provereno, u interesu službe. U režiji i pod prismotrom ubica tuđeg vremena i naše budućnosti. Rođeni ne znaju šta dobijaju, a smrtnici ne haju što gube.

Bezbeli, talentovani su ekstremi. Ne ostavljaju ništa, osim stopala.

I tako redom. Ipak se okreće. Tviterski, jasno i precizno. Biće pomoći, dok prosjaci pružaju ruku.

Od Kulina bana, do naših dana. Tri ljiljana su se odomaćila, himna još nije, a kad će ne znamo.

Jugoslovenski duh živi na pustolovnoj tromeđi.

Nezamenjivo i postojano, uprkos pihtijama od kojih su postali krvoloci, bestidnim ober-popovima i nezajažljivim topuzli para-hodžama.

Ono što drve i pričaju o veri, zna da uzneveri. Možda zato pišu Isusu i šejtanu.

U nebeskom plavetnilu i moru najsličnijem čvoru.

Biti čovek se ne isplati, dok su Bošnjak, Srbin, Albanac ili Rom najskuplje zanimanje.
Telali su nas izdali.

Na vidovitom pepelu predrasuda.

Crno balkansko proleće grca i podseća na devedesetih razjarenog Vuka Draškovića, nedavne bahanalije badnje večeri i bajramske orgije.

Osveta prošlosti ili nova ideologija?

Ober četnici i janjičari.

Pod pokroviteljstvom, skandalozne lakoće zloćudnih stereotipa.

Kad dimnim zavesama i upitnim dometima, ni mesto ni vreme nije. Onda, ko o čemu, sirotinja ni o čemu.

U čamotinji, čim vreme leti, ona sve više pada.

Jer, ovde politika nije folklor, ni narodna volja.

Bar kad se u političkom metežu najviše vidi, ono čega nema. RKS, Gazivode, Valač, institucije…

Srećom, tromeđa je najnovije podgrejavanje mržnje, u očiglednom cilju potiskivanja državnih promašaja opet s prezirom progutala, ali ih nije svarila.

I biće tako, dok strah jede dušu, a osmeh je dobroćudno hrani.

Dok smo ista krvna grupa i jedni drugima pijemo krv.

Autor je univerzitetski predavač

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.