Foto: Medija centar

Prepoznao sam te po stilu, žargonu, vokabularu.

U saopštenju piše da te napadam da bih se dočepao fotelje. Nisi u pravu, majstore. Ja te napadam zbog izdaje. A što se funkcija tiče, i u vreme kada su moji bili na vlasti, za njih se nisam grabio. Čak i onu koju sam imao dobrovoljno sam prepustio drugom.

Kažeš da je period u kome sam ja vladao obeležen strahovladom. Nije tačno, jer je to period pune srpske demokratije na Kosovu i Metohiji. Nije bilo prisilnog dovođenja naroda na stranačke mitinge, kao što ti radiš, a mogli smo. Nije bilo glasanja u kolonama, kao što ti radiš, a mogli smo. Nije bilo torture i nasilja nad Srbima kao za tvoje vreme, a mogli smo. A zašto nismo, pa upravo zbog stare narodne poslovice „U dobru se ne ponesi, a u zlu se ne daj“.

Kažeš da sam bio gospodar života i smrti. Lažeš, majstore. Bio sam gospodar života, a ti si smrti. Od 500 Srba 1999. godine, koliko je ostalo u severnom delu Kosovske Mitrovice, do 2008. godine njihov je broj narastao na 20.000. Za vreme tvoje vladavine od šest godina u severnom delu Kosovske Mitrovice ubijeno je šestoro Srba. Sam kažeš da ubistva nisu etnički motivisana. Ako nisu Albanci, onda su Srbi. Koji Srbi, predsedniče?

Napisa još da sam u periodu od 1999. godine terao narod na proteste i demonstracije a ja se krio iza njih. Ne, majstore. Ja sam išao napred, a ko je hteo išao je za mnom. Za razliku od tebe koji si slao dobrovoljce po Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini a sam se baškario u tatinoj porodičnoj kući u Jajincima. Ta moja borba sa mojim narodom rezultirala je da smo u potpunosti sačuvali sever Kosova na kome se ti danas šepuriš. I ja ću to da ostavim u nasleđe svom narodu, a šta ćeš ti? Veliku Albaniju!

U saopštenju reče da sam napadao pokojnog Olivera Ivanovića. Insinuiraš, majstore. Ja se sa Oliverom nisam politički slagao, ali smo jedan prema drugom imali uzajamno poštovanje. Nismo jedan drugog vređali, poštovali smo vreme koje smo zajednički proveli u odbrani Kosovske Mitrovice. Za tebe to već ne može da se kaže. Koliko si samo puta na državnim medijima pitao Olivera da ti kaže ko je ubio Miloša Šćepanovića. Ti si od njega pravio metu, ne ja.

Još kažeš da sam se ja za vreme vlasti u kojoj sam nešto značio obogatio. Pa sam stekao imovinu u zemlji i inostranstvu. Masno lažeš, majstore. Jer recimo i da hoću da imam imovinu u inostranstvu, ne mogu, jer se nalazim na američkoj crnoj listi. Iz tog razloga bilo kakva transakcija ili posedovanje imovine mi se konfiskuje. Doduše, meni nisu imali šta da konfiskuju. Zamisli koliko će toga tebi da oduzmu. Upravo zbog mene formirao si Anketni odbor u Skupštini Srbije da bi dokazao moju umešanost u korupciju i malverzacije. Na čelu odbora je bio general vojne obaveštajne službe Momir Stojanović. Šest meseci je trajao rad anketnog odbora. Što se mene tiče, ništa nezakonito nisu pronašli. Jesu za neke, ali ti su danas deo tvoje vlasti. Lično verujem da sutra kada budeš sišao sa vlasti neki novi anketni odbor po pitanju tvog bogaćenja mnogo toga bi pronašao. Recimo da „Beograd na vodi“ nije arapski, nego tvoj projekat. Predsednik Zdrave Srbije Milan Stamatović kaže da je tvoja porodica za vreme tvoje vlasti zaradila više od milijardu evra. To ni ti ni tvoj kabinet nikada niste demantovali.

Ti misliš da novcem sve može da se kupi. Čak i visoki crkveni velikodostojnici. Nisi u pravu. Jer ima nešto što nema cenu. To je ideja, nacija, sloboda, država.

Slušao sam tvoj govor u Kosovskoj Mitrovici koji je trebalo da bude istorijski. Ličio je više na opelo Srbima sa Kosova i Metohije. Prepun je depresije i pesimizma. Vrtiš ga „kao kiša oko Kragujevca“ ili po naški „zavodiš za Goleš planinu“ a da ništa ne kažeš. Nisi rekao Srbima u kojoj državi će da žive. To ili nisi hteo ili nisi smeo.

Broj Srba permanentno smanjuješ i svodiš ih na pet do šest posto. Na prošlim izborima za skupštinu samoproglašene republike Kosovo izašlo je 470.000 ljudi po podacima centralne izborne komisije. Od toga je 50.000 srpskih glasova a ostalih 420.000 i albanskih, i romskih, i muslimanskih… Samo taj broj govori da je Srba više od 12 odsto. Istovremeno broj Albanaca podižeš na neslućena dva miliona. Takvog albanskog lobiste kao što si ti do sada među Srbima nije bilo. Prosto čudi kakve su to sile zemaljske, s obzirom da u nebeske ne veruješ, da te nagone da stvaraš Veliku Albaniju.

Srbima nisi odgovorio kada od Kosova i Metohije zadržiš onaj jedan odsto teritorije, gde će otići onih 99 odsto. Ja znam, u NATO pakt i Veliku Albaniju. Tragikomično deluje poruka koju šalješ Rusima. Da Srbija nikada neće ući u NATO pakt. Hoće, majstore, to si obećao da bi dobio onih jedan odsto.

Predsedniče, ima već pune dve godine kako sam u penziji. Imam dosta slobodnog vremena. Uvek sam spreman da razmenjujem poruke sličnih sadržina, a da li ćeš ti to, majstore, da činiš lično ili preko „Srpske liste“ meni je svejedno.

Autor je član predsedništva Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“