Da se najavljuju izbori pre kraja godine – zapravo nije iznenađenje. Da je opozicija u „raskoraku“ (Klačar) – nažalost postalo je više običaj nego iznenađenje.
No, šta je – tu je. Sada je glavno pitanje koja bi bila najbolja moguća akcija za opoziciju, s obzirom na pomenute okolnosti. Nekoliko predstavnika opozicionih organizacija, uključujući predstavnike PSG-a, DS-a i Jeremićeve organizacije, izvesno treba da se dogovore o zajedničkom nastupu za Beograd. Držim da bi najbolje rešenje bila jedna lista. Ona bi mogla da uključuje i druge pojedince i organizacije, ali samo ako raspolažu kredibilitetom i nemaju istoriju saradnje sa trenutnom vlašću. Drugo najbolje rešenje bi bile dve liste, ali ne više od ovog broja. Međutim, dve liste autentične opozicije, uz liste prividne opozicije koje će izvesno postojati, stvaraju sliku haotične i nejasne opozicione scene kod birača.
Za početak, trebalo bi objediniti nastup opozicije oko nekoliko jednostavnih ideja koje bi bile sprovodljive u Beogradu. Činjenica da bi postojao mali broj ideja bi olakšao dogovaranje opozicije. Što je manje tema o kojima se raspravlja, to je veća šansa da razlike među opozicionim organizacijama ne dođu do izražaja i da onemoguće zajednički nastup. Takođe, ove ideje treba da budu formulisane u pozitivnoj formi, odnosno kao zalaganje „za“ neke ciljeve, a ne samo „protiv“ (npr. „bez straha“). Moguće bi bilo da neki princip delovanja ima pozitivnu stavku, ali i negativnu kao njegov dodatak. Radi ilustracije, ovo može biti raspisivanje konkursa za arhitektonsko rešenje za savsku obalu i sprečavanje plana „Beograda na vodi“. Ovako bi se sprečilo da izgleda kao da opozicija samo kritikuje, a da sama nema rešenja. Mali broj ideja bi učinio ciljeve delovanja opozicije jasnim i biračima. Birači bi jasno uvideli šta bi mogli da dobiju glasanjem za opoziciju. Ideje treba da budu vezane za nivo politike na koji se odnose izbori. Drugim rečima, ne bi bilo svrsishodno isticati u prvi plan problem promene Ustava i rešavanje kosovskog problema. Osim ovoga, isticanje isključivo lokalnih tema bi sprečilo razlikovanje među opozicionim organizacijama koje očigledno postoje na nacionalnom nivou, a tiču se odnosa levo-desno ili liberalno-konzervativno. Konačno, raspravljanje o tome koji izborni uslovi su regularni nije veoma produktivno. Svakako da je potreban napor svih da se obezbedi maksimalna, u datim okolnostima moguća regularnost izbora. Međutim, izborno zakonodavstvo se ne može promeniti sa beogradskog nivoa. Uostalom, da li iko veruje da će se izborni uslovi u skorije vreme poboljšati?
Dalje, zajednička lista za Beograd bi imala nekoliko korisnih strana. Značajan deo birača smatra da je veliki problem u opoziciji to što su lideri sujetni. Iako je sujeta moguće objašnjenje neslaganja opozicije u nekim slučajevima, ona ne nudi potpuno objašnjenje. Svejedno, zajednički nastup bi signalizirao da je sujeta, barem privremeno, prevaziđena. Takođe, i važnije, zajednička lista bi stvorila sliku da glasanje ima smisla. Moguće je glasanjem nešto promeniti u gradu. Postoji šansa. Za razliku od ovoga, veći broj manjih lista bi signalizirao dezorganizovanost opozicije i povećao podsticaje da nakon izbora neka organizacija ili pojedinci ispale ostatak opozicije. Građani bi ovo osetili. Konačno, zajednička lista opozicije bi umanjila štetu od prividne opozicije, kao i od neozbiljnih kandidata. Građani bi imali dodatni podsticaj da glasaju za jednu listu, koja ima najveće šanse da ima odbornike i da se bori za vlast. Uprkos potencijalnoj ubedljivoj retorici prividnih opozicionara, građani bi racionalno odlučivali da je bolje da ne glasaju za one koji ne mogu da pređu cenzus i time samo bacali svoj glas. Kao primer može da posluži sudbina SPO-a 2000. godine.
Zajednička lista opozicionih organizacija za Beograd ne bi išla na štetu pojedinih među njima. Njihovi lideri bi i dalje mogli da rade na stvaranju ili jačanju infrastrukture za svoje organizacije.
Ishod izbora u Beogradu može u velikoj meri da odredi sudbinu države u nekoliko narednih godina. Stoga je pravo vreme da se uloži veći napor u formulisanju strategije za ove izbore. U suprotnom, sadašnji lideri mogu mirne duše već sada da isplaniraju nekoliko narednih godišnjih odmora.
Autor je politikolog
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
