Osmi mart, dan za bunt

Ali, osmi mart nije samo dan za slavlje. To je, pre svega, dan za bunt, za protest! Danas je dan kada treba da se setimo svih onih velikih žena koje su se mnogo pre nas borile za ovo što imamo i dan kada treba da ustanemo i kažemo: „Hoćemo veća prava!“

Klara Cetkin u Kopenhagenu, Aleksandra Kolontaj u boljševičkoj Rusiji i svaka od hiljada radnica u Njujorku borile su se da žene dobiju svoj praznik, da dobiju pravo glasa, pravo na porodiljsko odusutvo i da se zabrani dečji rad. One se sigurno nisu borile za to da se ovaj dan pretvori u ručak, poklon i odlazak kod frizera. One su se borile za veća prava žena.

A šta mi žene radimo danas? Da li se borimo za svoja prava? Da li smo zaboravile da ih uopšte imamo? Mislite li da će nam neko pokloniti ono što nam pripada? Ne, i danas, kao i pre više od jednog veka, moramo da se borimo za svoja prava. I koliko god prostora da osvojimo, uvek ćemo iznova morati da se za njega borimo.

I ja se borim. Svakog dana. Jer ova borba nije za nas, današnje žene. Ovo je borba za sve one nerođene devojčice i dečake, da rastu u društvu koje će biti društvo jednakih šansi i mogućnosti.

Ne propuštam priliku da ukažem na to da smo, posle nekoliko godina velikog rada, konačno dobili jedan moderan, evropski Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti. Imamo zakon koji ima veliku podršku našeg društva. Imamo nacrt zakona koji Vlada treba da prihvati i uputi ga Skupštini na usvajanje, ali koji više od šest meseci čeka kod ministra rada i socijalne politike.

Ne propuštam priliku i da ukažem na to da je vreme da premijerka Ana Brnabić preseče i da odluči da li će žene u Srbiji da dobiju veća prava ili ne. Na kraju, pošteno je da jedna žena donese odluku o tome.

Ne ćutim ni o bezbednosti žena. Stalno apelujem na to da svi treba da prijave nasilnike, jer nasilje nad ženama nije ničija privatna stvar. Hoću da prestanemo da brojimo ubijene žene, već da brojimo koliko je nasilnika nad ženama završilo iza rešetaka!

Upozoravam i na svako kršenje prava žena kada je reč o rađanju, jer žene nisu nikakve mašine za rađanje dece i niko, ma kako se zvao i na bilo kojoj funkciji bio i kakvu god odeždu nosio, nema pravo da ih tako doživljava.

I znam da u ovoj borbi nisam sama. I nijedna žena nije sama. Okrenite se oko sebe. Tu su žene koje se svaki dan bore za iste uslove kao što ih imaju i muškarci. Sa nekima radimo, kao što ja radim sa Jadrankom, Nelom, Slavicom… Nekima ni ime ne znamo, ali znamo da daju svoj doprinos. Jer poruka nije samo borba i bunt, poruka je: „Ujedinimo se!“

Jer koliko god da se razlikujemo, uvek je mnogo više toga što nas spaja nego što nas deli. Zajednička nam je budućnost, a cilj da devojke i žene žive sa više dostojanstva i poštovanja okoline.

Zato osmi mart nije ni cvet, ni poklon, ni odlazak u restoran, to je simbol za veća prava žena. A za ova prava moramo se boriti zajedno, svakog dana, a ne samo osmog marta.

(post potpredsednice Vlade Srbije Zorane Mihajlović povodom 8. marta)

https://www.facebook.com/zorana.mihajlovich/posts/967977236700798