Otkrivanje "rupe na saksiji"

Posle one Dinkićeve tj. državne nebuloze sa tzv. „ekonomskim diplomatama“, što se pokazalo kao totalni promašaj, evo sada ministar kulture lansira novi biser o tzv. „kulturnim diplomatama“, nekima koje bi on slao da budu u našim ambasadama, jelte, kao posebno odabrani & stručni, e da bi promovisali našu kulturu, umetnost, identitet, interese Srbije i šta ja znam.

Postavlja se ozbiljno pitanje da li je dotični ministar upoznat da imamo Ministarstvo spoljnih poslova, zbog čega se nije tamo raspitao pre lansiranja takve „genijalne“ ideje u medijima, zatim, da li se o tome prethodno uopšte razgovaralo u vladi, i kada će Ministarstvo spoljnih poslova konačno početi da argumentovano brani svoje ingerencije i dignitet.

Ovako, ne treba da iznenadi ako sa sličnim idejama počnu da izlaze i drugi ministri, pa svako da ima svoju diplomatiju počev od Lončara do Vulina, a što se onda ne bi i Krkobabić setio da i on udomi par svojih ljudi recimo kao „diplomate bez portfelja“.

Umesto svega toga trebalo bi da se vlada prvo ozbiljno pobrine da naše diplomate koje šalje na razne dužnosti budu kulturni, obrazovani, profesionalni i, konačno, da iz diplomatije izbace starlete i osobe koje su poslate po raznim privatno-burazerskim i stranačkim kanalima, eto da im se učini da malo zarade, vide sveta, a što se stručnosti tiče, pa ko za to i ovde pita.

Dakle, sa onim zbog čega bi ministar kulture slao neke svoje „eksperte“ u inostranstvu treba da se bavi svaki član DKP. Nije nepoznato, a ranije smo i to imali (ozbiljne države i sada imaju) u nekim našim ambasadama, gde se smatra potrebnim – upravo atašee, sekretare, savetnike za štampu i kulturu. I šta je tu nepoznato, osim što se radi o profesionalnim diplomatama koji su po osnovnim studijama stručnjaci za te oblasti, a kroz službu postepeno napredovali do ministra-savetnika.
Naravno, kao i ostale diplomate oni imaju zadatak da promovišu Srbiju u inostranstvu i plus su posebno stručno orijentisani na saradnju u oblasti kulture, informisanja i javne diplomatije.
Ako ministar misli da će slanjem nekog svog izabranika uspeti da plasira sliku Srbije i da će mu verovati, da će koga ubediti u drugačiju sliku nego što je šalju strane diplomate iz Beograda, greši.
I ponavljam što sam rekao i u kritici uvođenja „ekonomske diplomatije“, mi treba da se pre svega pobrinemo da izgradimo stvarnost u Srbiji sa kojom ćemo moći da se pohvalimo u inostranstvu, a sliku te stvarnosti dostavljaju svakodnevno ambasadori stranih zemalja koji su na službi u Beogradu i njihovim izveštajima i slikama se tamo mnogo više veruje nego ubeđivanju od strane nekog našeg diplomate ili kvazidiplomate koji je poslat kao da ih baš ubedi. Prema tome, nema nikakve osnove za izmišljanje „rupe na saksiji“, što reče premijer.

Autor je član Upravnog odbora Centra za spoljnu politiku