Otvaranjem podataka do novih radnih mesta, smanjenja korupcije i efikasnije javne uprave 1Foto: Freepik/DilokaStudio

Čak 75.000 novih radnih mesta u Evropskoj uniji nastalo je kao rezultat otvaranja podataka.

Kada govorimo o Srbiji, naša zemlja beleži određene uspehe – prva je u regionu prema indeksu otvorenih podataka, a zauzima 41. mesto u ovoj oblasti na listi članica Ujedinjenih nacija.

Međutim, uprkos zabeleženom napretku, iskustvo pokazuje da na nivou gradova i opština postoji još dosta prostora za razvoj.

U ovom trenutku, jedino grad Pančevo ide ubrzanim korakom ka digitalizaciji javnih usluga.

Upravo su otvoreni podaci razlog zbog čega se provodi manje vremena u administrativnim procesima u javnim ustanovama, a zbog transparentnosti rada smanjuju mogućnost za koruptivne radnje.

Pionir borbe za otvaranje podataka lokalnih zajednica je organizacija civilnog društva Centar za edukaciju i transparentnost (CETRA) iz Pančeva.

Verujući da najvažnije promene dolaze sa lokalnog nivoa, ovo udruženje podstaklo je javne institucije na usvajanje koncepta otvorenih podataka.

Koncept podrazumeva da kompletni, ažurni i izvorni podaci moraju da budu dostupni svim građanima na korišćenje i ponovnu upotrebu, bez obzira na svrhu.

CETRA je izradila publikaciju koja sadrži 14 preporuka za unapređenje i dodatno otvaranje podataka. Formirane su četiri radne grupe za javne politike u oblasti e-servisa i digitalizacije Pančeva, u čijem radu su učestvovali predstavnici vlasti, medija i lokalnih organizacija civilnog društva.

Kroz radne grupe, udruženi građani su dobili priliku da direktno sarađuju sa donosiocima odluka i sa njima otvoreno razgovaraju o brojnim mogućnostima koje se pojavljuju nakon otvaranja podataka.

Ove aktivnosti rezultirale su važnom prekretnicom – kreiran je Nacrt odluke o otvorenim podacima Pančeva, što bi potencijalno značilo da će ovaj grad prvi normativno regulisati propise u ovoj oblasti.

Otvaranje podataka u lokalnim zajednicama i njihovo pravno normiranje donosi brojne pogodnosti građanima, a imaju značaj i prilikom osnivanja kompanija i pokretanja startapa, te doprinose i privrednom razvoju zajednice.

Svakako je reč o neiscrpnom resursu koji osnažuje brojne korisnike, kako u pogledu javnih institucija i privrede, tako i u pogledu dobrobiti akademske zajednice, civilnog društva i medija.

Teme poput dobrog upravljanja, te međusobne saradnje i dijaloga civilnog i javnog sektora biće deo konferencije „Dijalog promena“, koja će se održati 3. novembra u Beogradu.

Događaj će okupiti visoke predstavnike Delegacije EU u Srbiji, kao što su ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Nj.E. Emanuel Žiofre, predstavnike Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Univerziteta u Beogradu, aktiviste i širu javnost.

Broj učesnika je ograničen, a zainteresovani mogu da se prijave putem sledećeg linka.

Događaj organizuje Beogradska otvorena škola, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Autorka je koordinatorka za komunikacije i odnose sa javnošću Beogradske otvorene škole (BOŠ)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.