Ovoj kampanji fali Radio B92

Tamo se poneko ismeje ili izbesni, kako mu dođe – i sve čili, jer nema jedinstvenog ritma. Neka je po sto puta 21. vek, ali ovog vikenda strašno je falio Radio B92, u formatu 20. veka, dakle od pre Petog oktobra 2000. Idemo, ubrzavamo, to je bila glavna ideja svih štabova u kampanji. Pri čemu naravno, mnogo njih ubrzava kako bi iz zaleta rušili skriveno targetiranog protivnika koji naravno, nije Vučićev Mali, nego Dragan Đilas.

Projekcija Vučićevog štaba je jednostavna i tu suptilnosti nema – ponoviti rezultate sa predsedničkih izbora. To znači da naprednjaci i Dačić uzmu odmah 56 odbornika, da prvi sledeći Đilas bude ispod 20 odsto, i ona tu može još jedno četiri liste sa oko 5 odsto. U svrhu spuštanja Đilasa, budući da je on odlučio da ovog vikenda preda svoju listu, organizovano je, nemojmo imati dilemu, jedno osam, a možda ćete izbrojiti i više, performansa i perfomansića. To je efikasnost kakvu nije imala Miloševićeva mašinerija, nije on bio kapitalista u toj meri da dosegne takav nivo političke proizvodnje. Ali, da postoji jedna slušana radio stanica, makar i preko Interneta, da nisu sve pod kontrolom Vučićevu odanih ljudi ili barem prijatelja njegovog Gorana Vesića, ti peformansići bi mogli da se uvežu u neki ritam i sled. I davali bi političkoj suboti i nedelji javni ritam koji bi ukazivao javnosti onoj opozicionoj, politički pravac u kome se odvijaju događaji.

A uz džinglove, to je još moglo da bude i te kako zabavno. Eto i Đilas se setio jednog, a to nije baš slučajan rad podsvesti, iz vremena kada je on početkom 90-ih uređivao „devedeset dvojku“ – „Beograd calling!“. I to pošto su i Zavetnici trčali da predaju svoju listu, sve kako bi Đilasova lista imala dvocifreni redni broj na glasačkom listiću. Ako se Đilas još nečega tako seti u trenutku, možda uprkos svemu i preokrene tok kampanje. Sećanje mu osvežava i taj stari video studentske svađe sa Miloševićem, ali osvežava i građanima. Tako se javio čitalac da sajtu Danasa saopšti da Đilas nije bio 1992. nikakav predvodnik studenata nego je kao predstavnik struktura dolazio sa rektorom Rajkom Vračarom (i taj se pamti), da studente smiruje. Ali, u to vreme, nije bilo drugih aktivista sem iz struktura, a Đilas nije mirno sedeo i ćutao kao Vladimir Zagrađanin. I to nije malo, kao što ni B92 nije bila mala stanica.