Ako neko tvrdi da to što ste objavili preko 1000 naslova i što ste dobili najznačajnije izdavačke nagrade i nagrade za pojedinačne naslove nema nikakvog značaja, onda nema sumnje da je na delu čovek koji arogantno nipodaštava ljude koji imaju zasluge i poluinteligent koji nije napisao ni dve originalne stranice teksta i koji ne čita ono što objavljuje, pa mu je jednostavno da podriva ono što nije iskusio, niti će.
Kada neko na osnovu izmišljotina prosuđuje nekog ko ga kulturno i stvaralački prevazilazi, onda je to opasan signal da je u javnom životu načelo demokratije, koje podrazumeva odgovornost, skliznulo u anarhiju i palanačku zlobu. Niko mi ne može oduzeti moj rad u Svetovima, niti ono što sam ostvario i kao autor i kao urednik, sa bibliotekama i naslovima, koje bi činile čast i većim kulturama. Knjige koje sam objavio niko ne može spaliti, niti ih izbaciti iz srpske kulture. Misli li Kolundžija da on to može? Zna se ko je dekretom ukidao prošlost i koji tip totalitarnog čoveka se krije iza Kolundžijinog kvazispekulativnog nagvaždanja. Svetovi su prodati i o njima brinu oni koji su ih kupili. Što se mene tiče mogao ih je kupiti i Kolundžija, za veći novac, pa da ih definitivno upropasti. Njegov Prometej je primer kako ne treba raditi, on nema ni koncepta ni smera, ni biblioteka koje bismo pamtili, ni novog autora kojeg je promovisao, osim gomile naslova koje plaćaju sami autori, gde nalazimo provizorij od knjiga o baštama, vodičima, ulicama, do udovičkih romana, sklepanih antologija; od naziva biblioteka, do učestalih proslava rođendana i jubileja: vrhunac je naziv biblioteke Ostalo (to govori o suštini ovog poduhvata), a onda babin raboš, teorija književnosti (gde nema ni t od teorije) itd. – do idi mi ga dođi mi ga – od lokalnog do globalnog. Pravi džandrljivi svaštar ili svaštojed. Nađe se tu i po koji dobar naslov, ali suština izdavaštva je stvoriti karakter, ideologiju, skup namera i ostvarenja koje će sugerisati šta možete očekvati. Od Kolundžije možete očekivati svašta, samo ne duh Prometeja, koga ovaj galamdžija ponižava, pa umesto da bude kradljivac božanske vatre pretvorio ga je u skupljača drva za potpalu i u malovaroškog zlobnika.
To što se Kolundžija potresa zbog Sajma knjiga i mandata Saveta, više je nego neozbiljno da on podseća osnivača (grad Beograd), da tu stvar uskladi sa svojim statutom. Valjda nisu čekali ovog mislioca pa da Savet učine legitimnim. Savet predstavlja skup afirmisanih izdavača, ne delegata, pogotovo ne Kolundžijinih, koji su u najboljim namerama i premisama obavili sve radnje nužne da ova manifestacija protekne u najboljem redu. U Savetu nema ni zavera ni interesne grupe, nego diskusije, argumenata, konfrontacija i odluka. Rečje o osamsto izdavača i mnoštvu programa i događaja, među kojima će Kolundžijin udeo biti onoliki koliku mu pažnju odaju čitaoci i stručna javnost. Njegova vika tu ništa ne može promeniti.
A što se tiče naslova Adrese, imaće vremena da ih broji. Ni reči više o čoveku koji denuncira bolje od sebe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
