Para ima samo za megalomanske spektakle

Planirano je da se za ovu delatnost potroši sedam milijardi 760 miliona i neki kusur dinara. Uprkos „najboljem budžetu u novijoj srpskoj istoriji“, uprkos rastu državnih prihoda, smanjenom deficitu i drugim besprekornim rezultatima i čestitkama svih relevantnih činilaca, posebno MMF, učešće kulture u tom istorijskom budžetu Republike Srbije spalo je na 0,64 odsto. U 2017. godini taj procenat je bio oko 0,70%, a prema planovima iznetim u „Strategiji razvoja kulture Srbije“ trebalo je da iznosi 0,78%, što znači preko milijardu dinara više. Ako me sećanje ne vara, ovo je posle onog „istorijskog minimuma“ iz 2013. godine od 0,52% najniže procentualno učešće kulture u ukupnom budžetu Republike Srbije poslednjih godina. Nekima će i ovo već biti dovoljno da shvate: ima para, ali za kulturu nema nade.

Koga zanima nek čita dalje, tj. detalje.

Jer: „Đavo je u detaljima.“ (G. Flober)

Prvi detalj: kultura je u „Zakonu o budžetu“ smeštena u razdeo 29. Da objasnim: Svi korisnici budžeta, odnosno ministarstva, poređani su po nekom redosledu, u tzv. „razdele“. Kultura je uglavnom bila negde 21-23. Poslednjih godina počela je sve niže da pada. Sad je jedva nađoh – 29. Negde pri dnu. Pri kraju.

Još jedan, takoreći povezani detalj: Bilo je letos i jesenas dosta priče o predlogu „Strategije razvoja kulture Srbije“ koja eto kasni sedam-osam godina i baš sad će „prvi put u istoriji“ biti doneta. Konačno se jedan ministar kulture udostojio da „ispoštuje“ zakon, pripremi strategiju, obavi javnu raspravu, napravi izveštaj, akcioni plan, sve kako priliči i: šta? Ništa! Strategija nije usvojena. Ovakva kakva je predložena sigurno neće, već je demantovana. Zašto? Razdeo 29. U toj „strategiji“ jedna od retkih stvari koja je konkretno navedena jeste rast budžeta za kulturu i to taksativno, po godinama:

2018 – 0,78%; 2019 – 0,88%; 2020 -0,98% itd….

U stvari: 2018 -0,64% itd… Ništa od strategije, ništa od para.

Još jedan đavo u detaljima: Ukupan budžet Ministarstva kulture i informisanja je u stvari veći u odnosu na 2017. godinu, zahvaljujući informisanju. Sredstva za informisanje su sa četiri milijarde i 690 miliona porasla na pet milijardi i preko 400 miliona dinara. Ne, nije povećanje za javni servis (RTS i RTV). Od kad je javni servis uveden u budžet, a TV taksa voljom AV (šta god je tad bio AV), utvrđena na iznos od 150 dinara umesto 500 koliko je bilo predlagano, javni servis se finansira iz budžeta iznosom od četiri milijarde dinara. (Lakše je zavarati građane kad ne plaćaju direktno iz džepa nego iz budžeta. Kao da se budžet ne puni iz istih tih džepova. To je ipak neka druga priča zvana populizam.)

Kako je obezbeđeno preko 700 miliona dinara više za informisanje, a budžet je povećan tek za oko 140 miliona?

U budžetu ovog ministarstva za 2017. bilo je planirano preko milijardu i pet stotina miliona za rekonstrukcije Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti. Potrošeno je oko 600 miliona za završetak MSU i muzej je otvoren. Bravo! Svaka čast! Konačno! Za Narodni muzej je dosad potrošeno oko 330 miliona, možda bude i više do kraja godine, ali nazire se kraj i po svemu sudeći Narodni muzej će biti otvoren 2018. godine. U tu svrhu je predviđeno da se u 2018. godini potroši 182 miliona dinara. Dakle, nema više u budžetu milijarde za ove projekte. (Mada i tu nešto nije jasno. Za Narodni muzej je u 2017. bilo planirano preko 900 miliona, dosad prema izveštajima potrošeno 330, a planira se još tek 182. Ili nije bilo dobro planirano ili je nešto skarabudženo, kako god, oko 400 miliona manje. Da ne sitničarimo zbog tih 400 miliona, važno je da Muzej bude završen.)

Dakle, umesto milijardu i pet stotina miliona za ove muzeje, u 2018. planira se tek 182 miliona. I pošto je valjda sve u kulturi popravljeno, rekonstruisano i sređeno, najveća investicija u sledećoj godini biće iz oblasti informisanja: nova zgrada RT Vojvodina za koju se planira 900 miliona dinara.

Da ne budemo nepravedni, planira se i 166 miliona za rekonstrukciju Narodnog pozorišta u Subotici koje se godinama već provlači kroz budžete, valjda će i ono da bude završeno, te će i to biti neka ušteda, bojim se da samo ne bude razlog za novo smanjenje para za kulturu.

Da pojednostavimo priču: Iz budžeta za kulturu izostali su ogromni iznosi koji su ranijih godina planirani za rekonstrukciju pomenuta dva muzeja, a te „uštede“ umesto unapređenja delatnosti kulture, nove investicije, obnove institucija, raspoređene su uglavnom na informisanje. Jedan deo, oko 250 miliona, na povećanje plata zaposlenih u kulturi. Zasluženo povećanje plata. Zaposleni u kulturi su prilikom prve nadoknade smanjenih plata bili zaobiđeni, sad su se našli u kategoriji onih kojima se plate povećavaju 10 odsto. Mala kompenzacija, davno obećana. Nije mi samo jasno na osnovu čega je premijerka Brnabić mogla da tvrdi da se to povećanje odnosi samo na ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, zbog čega su i protestovali sindikati kulture. To što ona tvrdi nigde ne piše u „Zakonu o budžetskom sistemu“. Uostalom, plate ostalih zaposlenih u kulturi isplaćuju lokalne samouprave koje su osnivači ustanova. Opasno je ako lokalne samouprave stav premijerke protumače kao političku volju koja je ovde često bitnija nego zakonski propis. Kad su plate smanjivane, važilo je za sve, kad se povećavaju, važi za odabrane.

Sredstva za programe se uglavnom zadržavaju na nivou iz prethodnih godina, malo i povećavaju, posebno sredstva za usluge po ugovoru. Smanjuju se sredstva za nacionalna priznanja za vrhunski doprinos kulturi, tzv. nacionalne penzije. I tu nešto nije jasno. Tasovac je hteo da ih ukine, Vučić nije dao, zakon je ostao isti. Ta priznanja nisu ukinuta za one koji su već na listi, ali novih korisnika nema, a prema iznosima uočava se značajan „prirodni odliv“. Izgleda da su i Tasovac i Vučić bili u pravu. Po istom zakonu!

Još jedan detalj: Bilo je polemike povodom budžeta za 2014. kad je za obeležavanje godišnjice Prvog svetskog rata izdvojeno 620 miliona dinara. Neke para za te namene pojavile su se i budžetu za narednu godinu, što je i bilo logično, dugo se slavilo, pa se nešto i kasnije isplaćivalo. Da li je logično da se posle četiri godine ponovo planira trošenje 30 miliona za ovu godišnjicu, pritom toga nije bilo u finansijskom planu Ministarstva kulture za 2018. godinu. Neko se u Vladi setio da još treba nešto obeležiti i potrošiti? I to ukazuje na uočljivu sklonost vladajućih struktura ka megalomanskim spektaklima, inauguracijama, proslavama godišnjica, Novih godina i ostalim performansima. Pa, posle kažu, šta da se radi, nema dovoljno para. A samo za godišnjice Milanskog edikta i Velikog rata potrošeno je više para nego za završetak rekonstrukcija dva najveća muzeja.

Kad smo već kod istorije i kulturnog nasleđa, evo još nekih detalja: od 2004. postoje dve standardne stavke u budžetu za kulturu, manastir Hilandar i Dvorski kompleks na Dedinju. Za Hilandar je jasno da treba da se obnovi posle požara, mada bi bilo dobro da posle 13 godina saznamo dokle se se stiglo sa obnovom. Zanimljivo je znati, dok se ne umeša državni revizor, kao pre neku godinu, kad su sredstva bila daleko manja, na šta se to troše pare za Dvorski kompleks? One su tek nešto manje nego za Hilandar, tj. iznose 68 miliona dinara. Pa, kako im onda isključe struju zbog neplaćenih računa? Možda će sada moći da je plate.

Pravo je pitanje: kada će biti upaljeno svetlo za kulturu Srbije?

Autorka je bivša poslanica