Nagoveštavajući referendum o evropskom putu Srbije, Vučić vrlo vešto nastavlja sa izbegavanjem da beogradski izbori postanu referendum za i protiv njegove vlasti.
Atmosferu za i protiv Vučića samo na momente uspeva da podigne Đilasov blok i to ne toliko svojom zaslugom, koliko je to kolateralni efekat preterane televizijske propagande SNS.
Ali u senci Vučićeve veštine i pokušaja njegovog glavnog izazivača Đilasa na ovom turniru, je borba za cenzus. Za pad ispod cenzusa je mnogo više kandidata, a u pozitivnom smislu, za njegovo preskakanje tu su samo dvoje – Patkica i liberali. Ovaj trka u kampanji vodi se u parovima – Ksenija Radovanović i Dobrica Veselinović nasuprot nevladinim aktivistima LDP-a Aniti Mitić i Naimu Leu Beširiju. Ima tu više paradoksa kojima vole da se naslađuju politički krugovi u Beogradu. Za Patkicu tvrde da je tipični establišment koji glumi antiestablišment. Te da to nisu nikakvi urbani revolucionari, nego malo preduzimljiviji studenti, koji prave dobre žurke i vole da se bave aktivizmom. I uzgred obesmišljavaju politiku unoseći suvišni šum. Možda je to tačno, ali moguće i da nije, zavisi od konteksta. Jer, istorijsko iskustvo Drugog svetskog rata govori da su u Beogradu upravo deca iz najbogatijih buržujskih kuća bili najvatreniji španski borci i partizanski komandanti.
Sa druge strane, iako lista LDP nije još predata, tu je paradoks da su nosioci klasične političke kampanje nevladini aktivisti. Dakle, oni koji po prirodi stvari smatraju sebe društvenom avangardom, za koju je politika nešto prevaziđeno, a i bljak, prljavo. Upravo ta konfuzija može ih učiniti privlačna određenim biračima – da mogu da zamišljaju da glasaju za nevladinu organizaciju, ili da glasaju pak za partiju koja je političko krilo nevladinog sektora. I da ti novi politički oblici imaju i mlada i lepa lica mladića i devojaka, te da tome još samo fali, ono što se pripisuje izumu izraelskih konsultantskih agencija u političkom marketingu – da li biste smeli ovim kandidatima da poverite da vam pričuvaju nešto vredno.
Iz tog ugla koliko god Patkica i liberali, odnosno Ksenija i Dobrica, nasuprot Aniti i Naimu, uspeti da dobiju glasova, za njihove opcije biće dobro. Svakako će proglasiti da im cilj i nije bio da postanu deo političke strukture, da su njihove poruke važne na dubljem nivou, da nastavljaju svoju gerilsku aktivističku borbu i dalje, i slično. Ali, ako nekim čudom neko od njih uspe da preskoči cenzus, to će tek biti pravi test, ne samo njihovih uverenja, nego i da li je uopšte moguća neka politika van politike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
