Juče je objavljena mobilna aplikacija „Pedaliranje“ koja vozačima bicikala olakšava svakodnevno kretanje po gradu. Na biciklističkoj mapi Beograda, koja je osnovna funkcija aplikacije, predstavljeni su svi oni podaci koji korisnicima mogu biti od značaja. Ucrtane su staze, mapirani servisi i mesta za iznajmljivanje bicikala, kompresori za pumpanje guma, ali i česme i prodavnice kako bi vožnja bila što udobnija.

Ne samo da grad nije našao interes da jednom sličnom inicijativom podrži razvoj biciklizma, već su autori ove aplikacije sami radili i istraživanje i samo mapiranje svih ovih sadržaja kako bi ove informacije bile dostupne javnosti.

Pored osnovne funkcije mapiranja, ova aplikacija je značajan alat i za razvijanje biciklističke zajednice jer daje mogućnosti zajedničkog planiranja ruta, okupljanja korisnika i deljenja iskustva vožnje koje nije baš ružičasto u Beogradu. Stanje biciklističke infrastrukture je jako loše. Kako Dina Čubrić, koje je pored Miloša Starčevića, autorka ove aplikacije kaže: „Često govorimo kako mnogo volimo Beograd i mnogo volimo biciklizam, ali smo svesni da se Beograd i biciklizam ne vole preterano.“ Taj nedostatak ljubavi vidi se i u ukupnoj dužini staza od samo osamdeset četiri kilometara u celom gradu, a još možda bolje kada se zna u kakvom su one stanju. Isprekidane stubićima, kioscima, autobuskim stanicama ili parkinzima, sa rupama i često bez ideje kuda vode, one jednostavno nisu dovoljne za sve zainteresovane građane.

Čini se da gradskim planerima biciklizam služi jedino kada treba da poprave imidž i prikažu neku svoju vedriju stranu. O ozbiljnijem promišljanju sistema koji bi omogućio bezbednu i lagodnu vožnju, nema ni reči. I ne samo to, već fokusiranjem razvoja isključivo na automobilski saobraćaj, gradske vlasti guraju bicikliste sa ulica na trotoare i umesto da obezbede da oni budu ravnopravni učesnici na drumu, stavljaju ih u konflikt sa još jednom ugroženom grupom beogradskog saobraćaja, pešacima, jer im nameću da sa njima dele već zakrčene komunikacije.

Ako se sportski i rekreativni vozači nekako i snađu da uživaju u stazama kad do njih dođu, svi oni koji koriste bicikl kao prevozno sredstvo, ovo opisuju kao jednu nebezbednu avanturu. Zato ne čudi da bicikl čini manje od jednog procenta prevoznih sredstava koje učestvuju u saobraćaju Beograda. A upravo promena razmišljanja i promena planiranja grada tako da fokus bude na održivom saobraćaju i javnom prevozu bi doneo najveće poboljšanje za uslove života u gradu. Ukoliko bi omogućili da što veći broj građana bicikl izabere kao prevozno sredstvo, uticali bi i na smanjenje gužvi i na zagađenje grada. Ovo razmišljanje je jako daleko od gradskih funkcionera koji jedino u dolivanju ulja na vatru, odnosno novom betoniranju zelenih površina i pravljenju parkinga i saobraćajnica, vide rešenje. Studije jasno pokazuju da novi parkinzi znače i nove automobile, koji onda zahtevaju još novih parkinga i još novih saobraćajnica i tako u krug.

Zato „Pedaliranje“, pored neposrednog značaja u smislu poboljšanja udobnosti i bezbednosti vožnje, razvoja biciklističke zajednice i informisanja građana o uslovima infrastrukture, znači mali ali značajan korak i ka održivom saobraćaju i gradu.

Aplikaciju možete besplatno skinuti na linku: bit.ly/pedaliranje