Pobednici se fokusiraju na pobede, a gubitnici na pobednike 1Foto: FoNet/AP

Vest koja je u prvim danima nove godine izgledala kao srećan završetak neizvesnosti u vezi sa učešćem Novaka Đokovića na prvom grend slem turniru u godini, pretvorila se dvonedeljnu dramu koja se pred očima, tastaturama i mobilnim telefonima celog sveta odigravala Down Under, 13.000 kilometara od Srbije.

Slučaj prvog tenisera planete prošao je kroz nekoliko epizoda i dostigao svoj vrhunac u celonoćnom direktnom prenosu suđenja pred Federalnim sudom Australije.

Od spora oko ulazne vize i medicinskog izuzeća, dileme da li će prvi teniser planete biti deo ovogodišnjeg Otvorenog prvenstva Australije u tenisu, preko sudske rasprave o razmišljanjima jednog ministra, došli smo do pitanja o suštini podele ovlašćenja između tri grane vlasti na petom kontinentu.

Tokom ovih epizoda osvetljen je i niz drugih tema na koje je malo ko obraćao pažnju do sada, kao što su pozitivna diskriminacija bogatih i slavnih, položaj izbeglica i migranata, kao i pravo na medicinsku (i svaku drugu) privatnost.

Zaplet započinje po sletanju Đokovića na aerodrom u Melburnu, nastavlja se osmočasovnim isleđivanjem i razmatranjem validnosti njegove vize i medicinskog izuzeća odobreno od dve nezavisne australijske lekarske komisije, te okončava ukidanjem vize negde pred zoru 6. januara i smeštanjem Novaka Đokovića u imigracioni pritvor u Hotel Park u Melburnu.

Drugu epizodu ove sage otvara angažovanje ugledne advokatske kancelarije koja momentalno pokreće postupak za sudsko razmatranje odluke imigracionih vlasti.

Nakon 4-dnevnog iščekivanja, svet saznaje da u istom „hotelu“, pored prvog tenisera planete, na slobodu i  pravdu godinama čekaju i migranti koji su u Australiji potražili spas od progona i zlostavljanja, a beskompromisni sudija Anthony Kelly bez grama oklevanja stavlja odluku imigracionih vlasti van snage i nalaže puštanje Đokovića na slobodu u roku od, za ove prostore neverovatnih, 30 minuta.

Pobednici se fokusiraju na pobede, a gubitnici na pobednike 2
Blažo Nedić Foto: Medija centar Beograd

Na kraju prve nedelje, sve se naizgled vraća u normalu.

Pažnju svetske javnosti zaokupljaju treninzi i mogući protivnici teniskog broja 1 na putu ka rekordnoj 21. grend slem tituli.

Ali posle samo nekoliko dana neizvesnosti i fingiranih konferencija za medije, praćenih anti-Novak pomamom u australijskim medijima i na društvenim mrežama, sledi novi obrt.

Ministar za imigracije Australije, gospodin Alex Hawk, u petak, 14. januara, u ranim večernjim satima, lično donosi odluku da se Novaku Đokoviću po drugi put ukine viza i da se deportuje.

Odmah po objavljivanju ove vesti agilni pravni tim koji vodi uvaženi kolega Nicholas Wood ulaže jedini preostali pravni lek, savesni sudija Keli ga iste večeri razmatra i, zbog velikog značaja, upućuje u Federalni sud Australije.

Ovde bi možda bilo korisno pojasniti odnos između prvog i drugog sudskog procesa, jer je u delu medija i javnosti izražena neverica zbog „dijametralno suprotnih sudskih odluka u roku od sedam dana“.

Formalno-pravno ova dva postupka nisu povezana i ne utiču na bilo koji način jedan na drugi.

U prvom postupku pred sudijom Kelijem raspravljalo se o validnosti medicinskog izuzeća i postupanju imigracione službe prilikom ukidanja vize na aerodromu u Melburnu u zoru, 6. januara.

U drugom postupku pred većem od troje sudija Federalnog suda Australije, sudilo se o zakonitosti odluke jednog ministra da pojedinačnom diskrecionom odlukom ukine vizu i naloži deportaciju.

Klimaks pažnje domaće (i regionalne) javnosti dostignut je u 6-časovnom direktnom TV prenosu suđenja pred Federalnim sudom Australije, uz neočekivani četverac komentatora, kojim je, uz podršku neumornih prevodilaca i vrhunskog video i audio tima RTS-a, maestralno kormilario jedinstveni Aca Stojanović, uz ponekad nespretne pokušaje autora ovog teksta da u živom prenosu gledaocima razmrsi klupko anglosaksonskih sudsko-upravnih termina i nelogičnosti.

U rano nedeljno jutro, 16. januara, probudila nas je šokantna vest kojom je okončana australijska saga.

Novak Đoković izgubio je sudski spor protiv australijskog ministra za imigracije!

Iako smo na detaljno obrazloženje ove odluke morali da sačekamo, uvodne reči predsedavajućeg sudskog veća ukazale su na razloge ovakvog ishoda: „Nije bio posao ovog suda da utvrđuje osnovanost niti mudrost odluke ministra za imigraciju, već samo da li je odluka toliko nerazumna da bi bila nezakonita.“

Drugim rečima, da pokušam još jednom da prevedem na ne-pravni jezik, da li odluka ministra ima bar 1% razuma u sebi.

Australijski serijal ovim je završen, prvi teniser planete neće imati priliku da se na ovom turniru bori za 21. grend slem titulu.

Ali posledice ovog pravno-političko-sportskog galimatijasa, i pored dubokog razočaranja i opravdane ogorčenosti domaće i dela svetske javnosti, ultimativno prevazilaze i Novaka Đokovića i Australian Open, pa čak i pitanja za ili protiv vakcinacije.

Ovaj slučaj, kao i reči sudije Alssopa, bacile su u prvi plan pitanje podele vlasti kao jednog od osnovnih principa vladavine prava.

Dura lex, sed lex, kaže latinska poslovica.

Zakon je zakon, pa čak i kada je loš, moramo mu se pokoriti.

Parlament Australije je davanjem drakonskih diskrecionih ovlašćenja ministru za imigracije, svesno ili nesvesno, suštinski obesmislio sudsku kontrolu odluka izvršne vlasti, kao jednog od ultimativnih ustavnih principa država koje nazivamo demokratskim.

Gospodin Alex Hawk, lično i pojedinačno, doneo je odluku da se Novak Đoković deportuje, jer i pored izdate ulazne vize, validnog medicinskog izuzeća, priznanja da niti predstavlja rizik po zdravlje, niti je na bilo koji način prekršio i jedan od zakona i propisa Australije, prema tvrdnjama ministra, samim svojim prisustvom u Australiji, činjenicom da nije vakcinisan, te svojim izraženim stavom u tom smislu, svesno ili nesvesno, mogao bi da utiče na jačanje antivakserskog raspoloženja dela javnosti u Australiji.

U svojoj reči tokom suđenja, zastupnik ministra, uvaženi kolega Lloyd, otišao je još dalje, te ustvrdio da nije neophodno čak ni da Đoković bilo šta učini u tom smislu, niti da je svestan toga, već je dovoljno samo da pojedinci u javnosti mogu da steknu takav utisak.

Vrhunac svega, bar za pravnike koji su pratili suđenje, verovatno je bila izjava da ministar ne mora da dostavi nikakve dokaze u prilog svojoj tvrdnji, već da je dovoljno da koristi „zdrav razum“.

U prvim reagovanjima stručne javnosti nakon odluke suda ova tvrdnja pravnih zastupnika Australije nazvana je „neiskazanim verbalnim deliktom“, kao i osudom za „lični i stav i mišljenje“.

Iako je formalno sudska vlast imala poslednju reč, ruke sudija bile su u toj meri zakonom vezane, da u ovoj borbi Davida i Golijata nisu imali izbora osim da potvrde da u donošenju odluke da ukine vizu i deportuje Novaka Đokovića ministar Alex Hawk nije izašao izvan granica svojih zakonom poverenih ovlašćenja.

Serijal je tako prerastao u epopeju, koja će se nesumnjivo prepričavati i citirati dugo nakon što se ugase svetla na Rod Laver areni.

Paradoksalno, i pored jasne i već sprovedene odluke, izgleda da su ovim zapravo svi izgubili.

Australian Open ostao je u senci najvećeg skandala u istoriji teniskog sporta.

Vlade Viktorije i Australije doživljavaju globalni podsmeh i pozive na odgovornost zbog svog neprincipijelnog i arbitrarnog postupanja, upravljanja zdravstvenim izazovima, kao i tretmana imigranata.

Ljubitelji tenisa su nakon dvonedeljne drame ostali uskraćeni za učešće jednog od najboljih tenisera u istoriji na prvom velikom  turniru sezone.

Svojim ćutanjem, ugled su okrnjili mnogi teniseri, osim nekolicine koji su pokazali ljudski i profesionalni integritet i hrabrost.

Ali najviše je izgubio Novak Đoković.

Izgubio je priliku da igra tenis, da se takmiči, da možda po deseti put podigne pehar najvećeg teniskog takmičenja u Australiji i tako postane rekorder po broju osvojenih grend slem titula.

Izgubiće i bodove na ATP listi, kao i značajnu sumu novca, a neizvesno je i njegovo učešće na turnirima u budućnosti.

Izgubio je nesporno i deo ugleda u javnosti i teniskom svetu.

Ali i pored svih tih gubitaka, Novak Đoković je iz Australije otišao uzdignuta čela, razočaran, ali dostojanstven.

Borio se do poslednjeg dana, uz svesrdnu podršku vrhunskog pravnog tima, i ni jednog trenutka nije odustao protiv jačeg i brojnijeg protivnika.

Priliku za osvajanje 21. titule nije izgubio na terenu već za „zelenim stolom“.

Nije napadao niti krivio druge, čak ni po napuštanju imigracionog pritvora, već se fokusirao na sebe i svoj postavljeni cilj.

Jedini je od svih učesnika ove nesrećne balade imao skromnosti i mudrosti da objavi iskreno izvinjenje i prizna da je u nekim situacijama pogrešio.

Konačnu odluku suda prihvatio je dostojanstveno, zahvalio se svima koji su ga podržavali i poželeo sreću učesnicima ovog osakaćenog turnira.

Nijednog trenutka nije odustao od svog stava i svojih principa, sa kojima možemo biti saglasni ili ne, ali ih moramo poštovati.

Jer ako ne poštujemo njegove lične stavove i mišljenja, nemamo pravo ni da sutra tražimo da neki drugi ministar poštuje naše.

Zbog svega toga, Novak Đoković je pobednik. Od poletanja za Australiju, do prinudnog povratka, bio je fokusiran samo na pobedu, dok su gubitnici bili fokusirani na pobednika.

Autor je advokat i medijator

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.