Foto: Miroslav Dragojević– Je’n, dva, tri, proba jel’ može? Snimaš? – pita Nenad DŽoni Racković i poče da čita preko telefona nešto što je ekspresno brzo napisao za ovu rubriku Danasa.
„Da je Beograd lik u krimi romanu ne bi bio detektiv, ne bi bio ni ubica. Bio bi zagonetni osumnjičeni, koji zna šta se desilo, ali neće da kaže. On je, slikovito rečeno, egzibicionista koji pred nezainteresovanim svetom širi svoj mantil pokazujući sve što je pod njim bilo skriveno još iz devedesetih, da bi zatim, uz izvinjenje, objasnio da je čak i njegov falus u stvari samo simbol. I još nešto, kao stari Beograđanin, podržavam Vučićev projekat izgradnje lepšeg i starijeg Beograda, koji je zasnovan na genijalnoj invenciji Vučićevog ratnog druga Božidara Vučurevića, tako da bih srušio stari Beograd i na njegovom mestu podigao još jedan Novi Beograd – grad za iznajmljivanje. Kad se setim svih svojih emocionalnih bura zbog svega što mi je smetalo, što su bile burnije reakcije, čine mi se glupljim i bezrazložnijim. Malo je, ovaj, ljubav oslabila, što bi se reklo… Dobila je tu neku, kako se kaže, razumnu meru. Sad, verovatno je greška u meni, da nemam više kapaciteta da se oduševljavam, na primer, predlozima za izgradnju novobeogradskog kanala i spajanja Ade Međice sa Dunavom ili postavljanjem centralne metro stanice na mestu zoo vrta… Čudesnim rokadama da bi Narodni muzej trebalo preseliti u Palatu federacije, a Muzej savremene umetnosti u zgradu na Trgu – o spajanju nečeg što je šik i ultra moderno sa tradicionalnim modelom. Bilo je umetničkih zamisli i za izlog Etnografskog muzeja koji bi se mogao bolje iskoristiti, recimo kao salon skupocenih automobila – poršea ili rols rojsa… Dobro, nije bitno, ali i o rušenju onog rugla od dodatka iza Narodnog pozorišta i o preseljenju Opere u Muzej na Ušću, kao opere 21. veka. Sve u svemu, čini mi se da je izgradnjom Beograda na vodi, propuštena prilika da se sa te savske strane, na potezu od Savamale do Sajma, izvuče jedna zona zelenih površina, sportskih terena i akva parkova. Biće da tu razlozi nisu u domenu politike, već metafizike, kriminalistike i psihopatologije. Jer naš problem nije u tome što ova ili ona institucija ili gradska služba loše funkcioniše. Problem je što ovde ne funkcioniše realnost. To samo po sebi nešto govori – ništa nam se ne nudi. Zavisimo od vozača autobusa“, zaključio je Nenad DŽoni Racković.
Autor teksta je multimedijalni umetnik Nenad Džoni Racković
Priredila: A. Ćuk
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
