Da se kod nas izbori dobijaju na paroli „živela ravnopravnost naroda i narodnosti Srbije“, Dačić bi sigurno to eksploatisao u predizbornoj kampanji. Ipak je on naslednik partije koja je čitav jedan svetski rat dobila na toj paroli. Ali pošto je Srbija otišla desno, a on treba da sačuva partiju i održi je na vlasti, mora da podilazi većini biračkog tela.
Koje je to biračko telo? U Srbiji već više od 25 godina duhovno vlada formalna i neformalna grupacija koju su osnovali Kosta Čavoški, Vojislav Koštunica, Borislav Pekić, Gojko Đogo, Marko Janković, Milovan Danojlić, Dušan Vukajlović. Grupacija zvana DS/DSS u kojoj bi Vojislav Šešelj bio leva frakcija. Biračko telo Srbije nije desno vukao SPS. Agoniju koju je sa srpskom nacionalističkom opozicijom prvi prošao Slobodan Milošević, već smo videli.
Opstati na vlasti 90-ih kao levica, dok Vuk Drašković otkopava masovne grobnice, slavi zločinački pokret Drže Mihailovića i gura čitav narod u nacionalistički trans, bila je nemoguća misija. Vlasti radi, a ne ideologije, Milošević je skretao desno sve vreme, na kraju u istom košu sa vojvodom Vojom i vojvodom Tomom. Kako je završila ta priča svi znamo. Milošević, izvorno levičar, u Požarevcu, Slobodan Jovanović, izvorno fašista, u Aleju velikana. Loli Ribaru i desetinama heroja marš iz Beograda, Nikolaju Velimiroviću i Justinu Popoviću svetački oreol, popovima koljačima Miloradu Vukojičiću i Slobodanu Šiljku takođe, Milanu Nediću ulica, Draži Mihailoviću spomenik, Dimitriju Ljotiću umalo spomenik.
Kad podvučemo crtu šta dobijemo? Četvrt veka duhovne vlasti SPO, DS, SRS, potom DSS, NS, danas i SNS. Sve vojvoda do vojvode, Čiča do Čiče, Đeneral do Đenerala. U takvoj situaciji kritikovati Dačića za američku epizodu, a ne pomenuti njegovu izjavu da je „Banjaluka pijemont srpstva“, skoro da je licemerno. Banjaluka leži na ulicama Rada Radića, Uroša Drenovića, Momčila Đujića, Lazara Tešanovića i Draže Mihailovića. To su četnički komandanti koji su počinili genocid nad Muslimanima i Hrvatima tokom Drugog svetskog rata. Ta Dačićeva izjava još nikome nije zasmetala. Niko se nije oglasio. A Srbija nije tu gde je zato što je Dačićev bivši šef zaratio sa NATO paktom. Srbija je na velikoj strmini zato što već 25 godina sprovodi Garašaninovo Načertanije koje nas je u prošlom veku, umalo kao naciju, zahvaljujući srpskim komunistima samo kao ravnogorski pokret, odvelo u najteži zločin, zločin genocida koji „Banjaluka“ u Banjaluci i širom Republike Srpske „prikladno“ obeležava imenima ulica.
A Cvetićanin udario na Ivicu, jer je ovaj u Vašingtonu prešao ulicu na crveno. Ivicu koji, makar prema programu svoje stranke, možda nekada u nekom drugom životu, istupi kao političar levice.
Obrad Lipovac, Beograd
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
