Foto: FoNet/Aleksandar LevajkovićZa više od godinu dana od kako sam počeo da obilazim seoske domaćine ne bi li se na licu mesta uverio da li zaista srpska poljoprivreda tako brzo raste i plodonosno cveta kako to vlast tvrdi, stanje na koje prvo naiđem kada uđem u svako selo momentalno demantuje sve te bajke koje narod sluša na nacionalnoj frekvenciji.
Ono što ljudi koji danas vode ovu zemlju nisu u stanju da shvate, jeste da se poljoprivreda ne može voditi iz funkcionerske fotelje, jer poljoprivreda nije mrtvo slovo na papiru. Da bi se pravilno razvijala, mora se otići i u svinjac i u voćnjak i na njivu, mora se razlikovati žito od kukuruza i država mora biti partner svakom poljoprivredniku.
U Mozgovu u blizini Aleksinca sam zatekao očajne svinjare kojima je afrička svinjska kuga desetkovala stočni fond. Dok je ministar Nedimović degustirao kamilje meso na Bliskom istoku, ministar Krkobabić verovatno nije ni znao šta se dešava na jugu Srbije. U Velikom Šiljegovcu kraj Kruševca meštani muku muče sa pijaćom vodom koje nema. Domaćini iz leskovačkog Šišinca polako odustaju od proizvodnje domaćeg paradajza i drugih kultura, jer seme za paradajz košta skuplje od grama zlata. Mali stočari iz Pekčanice se bore da sačuvaju stočarstvo od propadanja. Voćari iz Begaljice i Grocke sa zebnjom očekuju svaku berbu. Pčelari iz Čukljenika u blizini Niša se snalaze kako znaju i umeju bez ikakve pomoći države, a glas proizvođača krompira iz Opova ali i sela iz okoline Ivanjice niko od nadležnih ne čuje. U Misači kod Aranđelovca mladi ljudi opstaju jedino zahvaljujući svojim vrednim rukama.
U gotovo svakom selu, nažalost, prva slika na koju se nailazi su porušene zatvorene škole i zarasla dečija igrališta kao što je to slučaj u Prekopucu kod Prokuplja, ili ruinirana mesna zajednica sa kojom može da se „pohvali“ Jabučje kod Kragujevca.
O staroj i dotrajaloj poljoprivrednoj mehanizaciji, paori vojvođanskih sela Aradac, Pavlovci, Šašinci, Orlovat, Sečanj i Lazarevo bi imali mnogo toga da kažu.
Kozje staze umesto puteva, elementarni uslovi za pristojan život kojih nema, mehanizacija kojoj je mesto u muzejima, neisplaćene subvencije, nedefinisane otkupne cene, skupo gorivo, pokradena zemlja, e to je danas poljoprivreda u Srbiji i to su upravo početne tačke plana kojim ćemo se rukovoditi kako bi ponovo podigli domaću poljoprivredu i za početak je vratili na nivo iz 2012. godine.
Autor je potpredsednik Stranke slobode i pravde i predsednik Resornog odbora za poljoprivredu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
