Poruka posrnulog građanina našoj deci

Već osam meseci protestujete i širite optimizam u Srbiji verujući da je živa. Jedino što ste tražili za sve ovo vreme, jeste da se nađu, procesuiraju i kazne krivci za smrt šesnaest ljudi u Novom Sadu. Ne izdvajam nikoga, u smrti su svi jednaki, ali mene lično najviše je pogodila smrt dede i njegovo dvoje unučadi i smrt onog momka koji se mesecima borio za život nakon nesreće i na kraju izgubio bitku.

Ali to nije bilo dovoljno nikome iz vlasti da se barem rastuži, da pusti suzu makar i kada ih niko od njihovih zapenušanih kolega i partijskih drugova ne vidi. Ako i jeste opako su se sakrili.

Osam meseci ste vi, draga deco, budili Srbiju, Evropu celu, obilazili i jedino ukazivali na kolosalnu nepravdu i bezakonje.

I šta se desilo. Stanovnici Srbije, većinski to su prihvatili kao prolaznu modu i posle evo nekoliko meseci kao da je počeo da im smeta protest i to „predugo trajanje“ vaše botbe. Kao da se počelo čuti „dokle više i ovi sudenti“.

Mi nažalost imamo vlast kakvu imamo, francuski mediji pišu da ONAJ vlada rasprodajući prirodna bogatstva i uzimajući besomučno kredite. I kupujući i podmićujuči redom, penzionere, na silu zaposlene, činovnike, čak i zdravstevene radnike, sve osim vas i vaših profesora. Poslednji primer su prodane duše u Kosjeriću, onih pedesetak koji su u međuvremenu promenili stranu. Kakav moraš da budes čovek pa da trguješ jedinom vrednošću, onim najvrenijim što imaš u zemlji pa makar i ovoj – svojim glasom. Da se jednostavno prodaš.

To su draga deco vaši rođaci, roditelji, komšije, za koje se vi borite. To su isti oni strašni ljudi koji su gledali i galamili u lice ocu kome je poginuo sin u fabrici u Lučanima, braneći po zadatku onu kreaturu, direktora optuženog da je kriv za smrt radnika. I to u gradu u kojem su nekada živeli ljudi od integriteta i sa moralnim vrednostima.

Tom stradalom čoveku ONAJ je u lice rekao da mu sin nije radio ma modnoj pisti, ili tako nekako, i ni trepnuo nije. Ali hajde što nije on nije niko oko njega baram stavio ruku na uši da ne čuje te gadosti. Ne, dodvoravali su se svi od one tužne gomile u fabrici nadmećući se ko će biti gadniji.

I vi sada očekujete od ove zemlje i od ovog i ovakvog naroda većinskog, nemojmo se lagati. Oni koji vas razumeju i podržavaju oni su manjina. Vidite to, shvatite i nemojte se zavaravati da je ova zemlja bolja nego što jeste. Gotovo je sa iluzijama. Ovo je veoma, veoma, loša zemlja neobrazvane svetine koja više veruje tablodima koji za državne pare seju mržnju i stah.

Pa ovde normalne televizije, poput N1, skoro svaki dan obavešavaju šta kaže ona pevaljaka poznata po napadima na studente. Kao da bilo koga zanima šta kaže ona koja kad peva na debelom plaćenim koncertima na otvorenom, ljudi se pitaju šta to riče. Ali trg je pun onih koji veruju da je ta rika stvarno muzika.

I vi, draga deco, hoćete da prosvetite tu publiku i da opametite ove ljude koji između NJEGA i omladine biraju njega.

Ovo je zemlja i kojoj narod i sve državne službe, sa odobravanjem gledaju onog nesretnika sa razdeljkom koji poput jazavičara laje protiv rektora, kako preti čoveku koga ne bi smeo da pomene sedeći, kako uzima sebi pravo da bez skrupula preko milionskog auditorijuma seje mržnju. On za čiji kreativni napor bilo kada i bilo gde i u bilo kojoj oblasti nije čuo niko. I da posle toga niko, ali čak i iz takozvanih institucija, ne reaguje. Naprotv. Pola Srbije za koju se, vi draga deco, borite da je osvestite, „zaključuje“ – e, nek’ mu je rekao.

Draga deco, objavite kraj svega, svake pobune i borbe za normalnost u ovoj i ovakvoj Srbiji. Ova zemlja je nepovratno uništena, promenila je lice i nema tu pomoći. Vratite se u klupe hitno, uzmite te diplome dok još nešto vrede, jer ugled fakulteta u Srbiji uveliko se prodaje i krčmi – i bežite odavde što dalje.

Upisujte škole tamo, tražite posao, pametni ste, lako ćete se snaći i sačekajte da se ovde po sili zakona raspišu izbori. Moraće ih raspisati kad-tad, i posle toliko pljačke koju planiraju, jednom će ih valjda raspisati po sili zakona, bez obzira što se ovde na zakon nikada, a pogotovo sada, ne treba kladiti.

I kada čujete da su raspisani, ma kad to bilo, dođite par meseci pre zakazanih izbora i sa svojom energijom i pameti koje vam očugledno ne fale, pokušajte da ponovo probudite ljude i da dobijemo izbore. Ako ni tada ne uspemo, ako i tada stanovnišvo Srbije podrže i vlast i to ovakvu kakva je sada, ako pobede batinaši i propalice, ako se ispostavi da je to budućnst Srbije, onda više stvarno nemate razloga da se i dalje borite.

Tada se više nemojte osvrtati na ovu dolinu tuge i zla koji jedu ovu zemlju bukvano i simbolički. Sačuvejte sebe jer vi ste jedina vrednost koja je preostala u ovoj zemlji koja mora preživeti i nadživeti ovo zlo.

Kažite „zbogom Srbijo“ ostavite ovu dolinu tuge da je rastaču po svojoj meri i prilici uz pomoć i punu podršku ovih šibicara, prodanih duša, kupljenih diploma, lažnog patriotizma i vrhunskih licemera koji su preplavili Srbiju. Od vas je sve ovo mnogo, za nas ovakve kakvi smo.

Posrnuli građanin Srbije (ime autora poznato redakciji Danasa)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.