Foto:FoNet/ Aleksandar Levajković

… poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti.

Ovako glasi tekst predsedničke zakletve koju je Aleksandar Vučić predsednik Srpske napredne stranke položio 21. maja 2017. godine u Skupštini Srbije kada je postao Predsednik Srbije. Četrnaest meseci nakon polaganja zakletve u Šidu je izjavio da se zalaže za razgraničenje sa Albancima. Ne znam na koje razgraničenje s Albancima misli predsednik Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić, s obzirom da je Kraljevina Jugoslavija još 26. jula 1926. godine potpisala Protokol o razgraničenju sa Albanijom. Potom je i Federativna Narodna Republika Jugoslavija sa Republikom Albanijom potpisala Sporazum o obnovi porušenih i oštećenih graničnih piramida kao i izgradnji graničnih međupiramida na državnoj jugoslovensko-albanskoj granici 11. decembra 1952. godine.

Naravno svaki građanin ove zemlje zna da je Aleksandar Vučić mislio na granicu sa kosovskim Albancima. Od onog koji je više puta kao narodni poslanik i predsednik vlade položio zakletvu da će poštovati Ustav Republike Srbije, koji se u crkvi zakleo na vernost svom kumu Vojislavu Šešelju i ideji Srpske radikalne stranke, a onda te zakletve bacio pod noge, samo naivan čovek može poverovati u postojanost njegovih reči. Onome koji jedno misli, drugo govori a treće radi, kome je sasvim normalno da pravi akrobatske zaokrete u svom političkom delovanju isključivo zarad vlasti i moći, koji ni sam sebi ne veruje, dato je da se u praksi ponovo proveri vrednost njegove zakletve.

S obzirom da tekst zakletve glasi da će predsednik sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine Republike Srbije, izgleda da je predsednik zanemoćao, da mu je ponestalo snage, da smo 650 godina posle Uroša Nejakog dobili i Aleksandra Nejakog, jer očito da predsednik nema snage a ni volje da očuva teritorijalnu celovitost Republike Srbije. A možda je njemu jedino važno da očuva teritoriju na Andrićevom vencu. Jedna fotelja i sijaset deviznih računa je očigledno nešto što se danas smatra Srbijom od strane jednog čoveka koji živi dobro na račun sedam miliona građana i jedino to je on danas spreman da brani po svaku cenu. Možda bi na Andrićevom vencu valjalo zasaditi tu šljivu iz Tarabićevog proročanstva, jer ako današnji vlastodršci sastave ceo mandat, jedino će još to parče zemlje biti Srbija.

U normalnim demokratskim društvima posle ovakve izjave predsednika, došlo bi do vrlo brzog i efikasnog razgraničenja predsednika od fotelje, a ponegde i od slobode. Kod nas je umesto toga došlo do Bogojavljenja usred leta kad mu vreme nije. Jel beše dan treći i beše jutro i beše noć i u prepunoj sali u Kosovskoj Mitrovici se sa raskriljenih nebesa, kroz rupu na tavanici, i slušalicu Markovog telefona, začu glas tvorca nesreće naše. On je u nadahnutom obraćanju podružnici Srpske napredne stranke, tim stamenim predstavnicima Srpske liste i još stamenijim koalicionim partnerima Ramuša Haradinaja, najavio sneg u avgustu. U direktnom uključenju, dok je ozareni Marko cepao dres, uzvikujući vodimo 7:0, obavešteni smo da će malo po Svetom Iliji a pre Preobraženja pasti sneg, ne zbog toga što on tako želi, već da bi svaka zverka pokazala trag. Mada su neke zveri iz tog čopora odavno pokazale i kandže i zube. Ako ne verujete, pitajte porodicu Olivera Ivanovića.

A da bi svi prisutni u sali u Kosovskoj Mitrovici shvatili koliko je velika vođina ljubav prema poštovanju Ustava, u ime ovog iznenadnog i čudesnog projavljivanja glasa sa neba, koji im je kao onomad u Glini 1995. u predvečerje Oluje izjavio da ih nikada neće ostaviti na cedilu, okupljeni predstavnici Srpske liste su još jednom poverovali u ispravnost svoje odluke da za sudiju Ustavnog suda Kosova predlože begunca pred srpskim pravosuđem, za kojim je raspisana međunarodna poternica Interpola Radomira Labana. Jer po skromnom naprednom mišljenju, Ustav Srbije, suverenost i celovitost, Republike Srbije najbolje se brane tako što se na teritoriji sopstvene države formira Ustavni sud druge države. A onda se pronađu najbolji kadrovi da taj Ustav brane.

Podsećajući sve prisutne koliki je izdajnik iguman Visokih Dečana Sava Janjić, koji je umesto u patriotskoj koaliciji sa Ramušom Haradinajem kao svi sa Srpske liste, rešio da ipak bude u koaliciji sa srpskim narodom, svojom postojanom verom i nepokolebljivim voljom da istraje i opstane na Kosovu i Metohiji, prisutni su pohrlili svojim kućama. Da se jave porodicama u Beograd, Kraljevo, Kragujevac odakle će već sutra braniti Šumadiju, kao što danas brane Kosovo i Metohiju. Za to vreme oglasili su se i gazdini portparoli, sve nas uveravajući da je rečenica o razgraničenju sa Albancima politički stav na koji on ima pravo.

I rečenica, ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu muslimana je bila politički stav. Ona je najbolje trasirala njegov životni put. Od Velike Srbije do Velike Albanije.

Autor je član Demokratske stranke