Predsednik pazari oružje

Svojim propagandnim službama, koje su ga pratile, izjavio je da namerava da pazari određenu količinu oružja radi odbrane Srbije. Bez mere i smisla govorio je o različitim vrstama ubojitih naprava, njihovoj ceni i referencama. Koristio je gotovo arhaični glagol „pazariti“, verovatno, da bi pojačao opšti kontekst u kome se ovaj groteskni igrokaz prikazivao.

Na toj pijaci sredstava za ubijanje nije bio ni jedan šef države, jer se oružje kupuje po odluci vlade, posle javno sprovedenog tendera. Vučić je ponovo pokazao da on nije neki obični predsednik neke države, već da je personifikacija Srbije, njen vlasnik i gospodar. Tu poznatu činjenicu potvrdilo je prisustvo velikog pronalazača, Željka Mitrovića, izlagača na sajmu.

Pošto je odnedavno njegova kompanija PR-DC upisana u Registar proizvođača naoružanja i vojne opreme, izložio je svoje dronove i bilo je logično da sa vrhovnim stručnjakom, na licu mesta, razmeni mišljenje o novom proizvodnom programu. U pozadini je stajala i jedna korpulentna osoba u uniformi, ali verovatno, samo dekoracije radi, jer se nije uključivala u razgovor dvojice eksperata. Sajmu je prethodila odluka vrhovnika da oružane snage ojača sa pet hiljada specijalaca.

Vojni stručnjaci objašnjavaju da se specijalne jedinice formiraju od postojećeg vojnog kadra posle provere i propisane obuke. Pošto se „carska ne poriče“ moraće da se zaposle ljudi bez provere potrebnih psihofizičkih sposobnosti i kvalifikacija. Moguće je da oni treba da nauče da pucaju i budu izdresirani da nemaju milosti ni prema kome ko bi verbalno ili na bilo koji način da ugrozi najvažniju osobu u Srbiji.

Možda Vučić namerava da stvori neku vrstu privatne vojske, neke nove janičare, koji bi bili odgovorni i odani samo njemu, jer nije siguran kako bi se postojeće vojne i policijske snage ponašale ako bi, kojim slučajem, bio ugrožen. Zbog toga im obećava za naše prilike, veoma visoke plate, pa može da se dogodi da pripadnici te njegove vojske bez ikakvih kvalifikacija, zarađuju više od rukovodećeg vojnog kadra.

Takve sumanute odluke mogu da znače da je Vučić u strahu i da mu ta emocija onemogućava da veštije laže i manipuliše. Strepi da to što treba da potpiše ili prihvati u Briselu (ili je možda već negde potpisao) može da dovede do masovnijeg bunta. Vidi i da se svakodnevno određene grupe ljudi bune zbog učinjene im nepravde, zna da su mnogi nezadovoljni i da je iscrpeo arsenal prevara, obmana i laži. Ima iskustvo sa protestima na kojima se okupi nekoliko hiljada ljudi.

Na jednom od njih, u leto 2020, policija je izvela dobru pokaznu vežbu, premlatila je mnoge, čak i one koji nisu bili na protestu, izveli su borna kola, konjicu i dresirane pse. Bio je zadovoljan kako je sve izvedeno, ali anticipira situaciju kada bi se okupilo sto ili dve stotine hiljada ljudi. Ne veruje u nju, ali oprez nije na odmet. U takvoj situaciji bi vlasnik masovne mentalne trovačnice i budući proizvođač dronova mogao da umesto verbalnih otrova prospe po okupljenima i neku drugu vrstu, a njegovi dobro dresirani „specijalci“ mogli bi da isprobaju robu koju je pazario.

Mišljenje da se ne bi usudio na ovakav scenario mogu da opovrgnu mnogi događaji u našoj bliskoj istoriji kada su diktatori nemilosrdno ubijali svoje nezadovoljne građane. Setimo se 1989. godine i masakra na Trgu Tjenanmen, o kome Kina ni danas ne dozvoljava da se govori. Ili vremenski bližih događaja iz Minska, 2020. kada je Lukašenkova policija pucala na okupljene ljude. I ovaj naš može da ne preza ni od čega, u strahu od gubitka vlasti. Za njega vlast nije samo osećanje moći i jedinstvenosti, već i suština života.

Autorka je lekarka