Presuda OVK: Vremenska i geografska ograničenja

Nesumnjivo, presuda bivšim vođama OVK će biti najznačajniji pravni i politički događaj za region u poslednjoj deceniji.

Iako su optužnice individualne i sud procenjuje krivicu svakog optuženog ponaosob, oni se nalaze u zajedničkom predmetu (spojenom postupku). Standardna praksa međunarodnih i specijalizovanih sudova u ovakvim slučajevima podrazumeva jedno ročište na kojem sudija javno čita rezime presude, a koji sadrži pojedinačne nalaze o krivici ili nevinosti za svaku tačku optužnice za svakog od optuženih, kao i zasebne kazne (ukoliko budu proglašeni krivim) za svakog od njih.

Optužbe su navedene u 10 tačaka, sa više od 400 navodnih pritvaranja i više od stotinu navodnih ubistava, a sudsko veće doneće odluku na osnovu dokaza za svaku pojedinačnu tačku optužnice i za svaki konkretni incident naveden u njoj. Ova optužnica protiv bivših vođa OVK pokriva period od marta 1998. do septembra 1999. godine, pa će veće ispitati svaki zločin zasebno. Ukoliko sud utvrdi da postoji dovoljno dokaza za zločine iz 1998. godine, a da su dokazi za 1999. godinu nedovoljni ili nepouzdani, može doneti osuđujuću presudu samo za taj deo, ili obrnuto, kao i za pojedine periode u okviru optužnice.

Takođe, optuženi mogu biti proglašeni krivim za radnje u određenim mestima ili u određenom vremenskom intervalu, dok za druge mogu biti oslobođeni. Na primer, odbrana Hašima Tačija je tokom postupka tvrdila da on nije bio na Kosovu u periodu od novembra 1998. do marta 1999. godine, pokušavajući da ospori njegovu odgovornost za događaje u tom intervalu.

Budući da se optuženi terete po osnovu „udruženog zločinačkog poduhvata“, sud treba da proceni kada je taj poduhvat počeo i do kada je trajao. Moguće je da sud utvrdi postojanje plana i odgovornosti u jednom periodu, ali ne i u drugom. Recimo, može da utvrdi da je postojao plan samo do kraja NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), ali ne posle toga. Isti je slučaj sa pitanjem komandne odgovornosti.

Sud može utvrditi da su optuženi imali kontrolu nad jedinicama OVK tokom 1998. i prve polovine 1999. godine, ali da su tu kontrolu izgubili ili da ona nije bila dokazana za zločine koji su se desili nakon završetka NATO bombardovanja SRJ. Što onda otvara vrata novim problemima, jer je najviše srpskih, romskih i bošnjačkih civilnih žrtava proizvedeno nakon završetka bombardovanja.

Autor je istoričar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.