– Deda… ispričaj mi ponovo onu priču!
– Hoću… ako ćeš da obećaš da ćeš posle da spavaš.
– Obećavam…
– Eh… davno je to bilo. Više se tačno svega i ne sećam.
– Sećaš se, sećaš… ispričaj mi molim te!
– Pa dobro. Bilo je to jako davno, dok se ova država još zvala Jugoslavija. Sedeo sam u jednom beogradskom parku i čitao novine. Malo dalje od mene je stajala jedna mala devojčica sa korpom jabuka i nudila ih prolaznicima. Sećam se da je stalno uzvikivala „dinar jabuka… dinar jabuka… Kupite jabuke, prirodne domaće „. Ko zna kakva ju je muka naterala da prodaje na ulici, da li da pomogne porodici ili da zaradi za džeparac, tek bila je tu blizu mene i nudila jabuke prolaznicima.
– Jedna jabuka je koštala dinar?
– Tad je dinar nešto vredeo, posle se sve promenilo. I tako… sećam se da sam stigao sa čitanjem do sportske strane, kada su naišla tri mladića. Jedan od njih je uzeo jabuku iz devojčicine korpe, zagrizao je, konstatovao da je dobra, dao još po jednu svojim drugovima, a onda su sva trojica produžila dalje. Devojčica je trčala za njima i molila „plati mi moje jabuke… plati mi moje jabuke „, dok su se oni glasno smejali ne obraćajući pažnju na nju. Video sam suzu u njenom oku i pomislio…“e jebi ga…“…
– Šta znači ta reč?
– Izvini… izletelo mi… ti nemoj nikad da je koristiš. To znači da je deda bio mnogo ljut. Sklopio sam novine i odložio na klupu. Ustao sam i preprečio put nasilniku. Pogledao sam ga u oči i rekao da plati detetu jabuku. Podrugljivo me je pogledao i upitao „A zašto? Da nećeš ti da me nateraš?“ „Izgleda da ću morati“, odgovorio sam. Zamahnuo je pesnicom da me udari, ali sam ga blokirao i primenio tehniku poluge na njegovoj ruci.
– A šta je to?
– To je ono kad nekom zavrneš ruku pa ne može da mrdne, dok je ne pustiš.
– A drugi?
– Jedan je pokušao da me udari sa leđa, ali sam primenio tehniku uširo geri… To je ono kad nekog udariš nogom unazad. Odmah je pao, dok se treći samo izmakao u stranu, pokazujući rukama da se on neće mešati. Nasilnik je molio da mu pustim ruku, ali sam mu rekao da će se to desiti tek kad devojčici plati jabuke. Slobodnom rukom je iz džepa izvadio novac i platio.
Rekao sam mu da nije dovoljno. „Kako nije…“ bunio se „…pa ovde ima više nego za celu korpu…“. „A koliko vredi dečija suza“, upitao sam ga. Dao je i ostatak novca što je imao, i tek tad sam mu pustio ruku. Na devojčicinom licu pojavio se osmeh.
– I to sve si uradio zbog jednog dinara?
– I to sve sam uradio zbog jedne suze… Otišli su gunđajući, a kada su dovoljno odmakli počeli su i da prete. Nisam više obraćao pažnju na njih, znao sam da se neće vratiti. Seo sam na moju klupu i nastavio da čitam novine. Ubrzo sam shvatio da je neko pored mene i da me gleda. Podigao sam pogled i ugledao devojčicu kako u ruci drži jabuku. „Ovo je za vas… hvala vam“… a onda se brzo vratila do svoje korpe sa jabukama i nastavila da uzvikuje „dinar jabuka… dinar jabuka „…
– Deda… hoću i ja da treniram karate kad porastem…
– Znam da hoćeš… jer na ovom svetu će uvek biti baraba… i devojčica kojima treba pomoći…
Autor je dramski pisac i satiričar
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
