Probudićemo se u pustinji 1Foto: Pixabay/Sakurayim

Već je i sama brzina kojom je sprovedena procedura onemogućila javnosti da da svoje primedbe i predloge i ukazala na to da novi zakon neće biti donet zbog neophodnosti da se hitno razreše najteži problemi zagađenosti vazduha, voda, tla, uništavanja biodiverziteta, klimatskih promena…

Širu javnost, koja nije obaveštena o Nacrtu zakona o izmenama Zakona o zaštiti prirode, upozoravamo da je najproblematičniji deo ovog zakona onaj koji ovlašćuje Vladu, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i lokalne samouprave da samostalno donose odluke o „javnom i nacionalnom interesu“ ili „ako postoje drugi imperativni razlozi od javnog interesa, uključujući interese socijalne ili ekonomske prirode“, zbog kojih je moguće raditi projekte i u najzaštićenijim područjima.

Smatramo da je protivustavno da se Vladi Republike Srbije daje nadležnost da uredbom kao pravnim aktom nižeg reda ima pravo da ograniči ili čak ukine svaku odluku o zaštićenom području, usvajajući projekte koji su po njima od „opšteg interesa i nacionalnog značaja“.

Koalicija za održivo rudarstvo (KORS) i CEKOR su već zahtevali ocenu ustavnosti davanja Vladi Srbije prava da uredbom proglašava prostorne planove posebne namene, što je direktan atak na demokratsko i parlamentarno ustrojstvo Republike Srbije.

Smatramo da će ovakvim davanjem prava Vladi da odlučuje o statusu zaštićenih područja praktično biti omogućeno razvijanje energetskih, rudarskih, saobraćajnih i drugih projekata bez parlamentarne i demokratske diskusije i time će se praktično potpuno staviti van snage pravo građana na zdravu životnu sredinu, neometano korišćenje imovine, pravo uključivanja javnosti u ocenu prihvatljivosti i održivosti svih projekata koji će ugroziti potencijalne i već zaštićene ekološke vrednosti.

Posebno veliki problem je to što se ovakvim zakonom Arhuska konvencija potpuno relativizuje, uprkos tome što je naša država potpisala i ratifikovala dokument koji obezbeđuje učešće lokalnog stanovništva u prihvatanju projekata koji se izvode u njihovoj životnoj sredini.

Smatramo da su ovakvi stavovi Zakona u koliziji sa Ustavom Republike Srbije (član 74) i da direktno ugrožavaju rad na zaceljivanju ozbiljno poremećene životne sredine i borbu protiv klimatskih promena.

Smisao ovog zakona bi trebalo da bude da upravo spreči takve akcije i da podigne nivo razumevanja donosioca odluka da su nacionalni i strateški interesi u kreativnosti da se privreda gradi na osnovama cirkularne ekonomije i zelenih energija. Dakle, čak ni Vlada RS ne sme da gazi zakone i to bi trebalo da bude jasna granica. Ovako napisan zakon ostavlja otvorena vrata za svaku vrstu netransparentnog dogovora članova Vlade za kršenje Zakona o zaštiti prirode bez ikakve odgovornosti.

Iz predloženog Nacrta se vidi da ne postoji nikakva odgovornost ni Vlade, koja donosi odluku o javnom i nacionalnom interesu, niti organa koji donosi odluku o prihvatanju projekta koji može ugroziti ekološki značajno područje. U slučaju da neki od nadležnih organa donese odluku koja će ugroziti zaštićena područja i vrste, kako će snositi odgovornost za to? Već smo imali slučaj da je Vlada donela pogrešnu odluku o izgradnji mini-hidrocentrala u zaštićenim područjima i tako uništila brojne reke, čak i reke u nacionalnim parkovima i da zbog toga niko nije odgovarao. Da li je moguće izbeći tako pogrešne procene i odluke? Uzgred budi rečeno, u ovom nacrtu zakonodavac se ne libi da u članu 35 a kaže: „Vlada može, ukoliko se radi o projektima od opšteg interesa i nacionalnog značaja, dozvoliti izgradnju hidroelektrana na zaštićenom području.“ (SIC!) Ovaj zakon dozvoljava ono što ni u prethodnim nije bilo moguće!

Pozivamo javnost da ne spava, jer će se probuditi u pustinji, posečenih šuma, otrovanog vazduha i reka.

Pozivamo sve zainteresovane građane da se uključe u rad neke od naših organizacija i tako daju doprinos očuvanju prirode, jer iz naše perspektive, priroda se besomučno uništava, kao da sutra ne postoji.

Pozivamo i najbogatije zemlje, koje bi trebalo da budu primer drugima, da hitno prekinu sa uzurpacijom prirodnih resursa i vršenje represije nad lokalnim narodom. Poručujemo onima koji imaju moć da prestanu da se prema svom, drugim narodima i životnoj sredini ponašaju kao okupatori sa neke druge planete. S obzirom na klimatske promene, nivo zagađenja na planeti i narastajućeg broja ljudi sada je poslednja prilika da se suicidalnom politikom prekine i stvari promene nabolje. Nosioci ovih promena treba upravo da budu najmoćnije i najbogatije zemlje koje bi trebalo da donesu, ne najprljavije tehnologije iskopavanja litijuma, bakra i zlata – kao Ziđin ili Rio Tinto, već zelene – posvećene cirkularnoj ekonomiji i zaštiti prirode.

Verujemo da je Zakon o zaštiti prirode pripada najznačajnijim javnim dokumentima za svakog građanina, ali i za svaku modernu državu. Kao organizacije civilnog društva i naučnici, smatramo da je neophodno da se ponovo sprovede kompletan postupak izrade Nacrta, u skladu sa važećim zakonskim okvirom i uz konsultacije sa svim zainteresovanim stranama, a uz poštovanje principa transparentnosti, u cilju izrade kvalitetnog Zakona o zaštiti prirode koji će napraviti razliku u odnosu na današnju situaciju.

Grupa organizacija i naučnika

Muzej odbrane reka Stare planine – Dušan Mitić

Savez mesnih zajednica Stare planine – Nebojša Ilić Ćama

Zaštitimo Jadar i Rađevinu – Marija Alimpić Katsakiori

Koalicija za održivo rudarstvo u Srbiji – Kalmar Krnjajski Jović Zvezdan

CEKOR – Nataša Đereg

Zelena iskra – Zoran Mitrović

Čuvari Fruške gore – Janko Savić

NVO Svet i Dunav – Danijela Stojković Jovanović

Inicijativa Dunavac Šodroš – Atila Teglaš

NIDSBE „Josif Pančić“ – Nikola Veljković

DMI „Branislav Bukurov“ – Dajana Bjelajac

Licej – Dragana Božinović

Dr Miroslav Demajo

MSc Milica G. Radaković

close
Probudićemo se u pustinji 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.