EPA/ANDREJ CUKICOd 2006. Srbija ima moderan, demokratski Ustav, ali se on ne sprovodi. Od kraja 2024. studenti i srednjoškolci su u našoj Republici, uz veliku podršku pobunjenih građana, pokrenuli promene tražeći odgovornost za stradanje 16 ljudi u padu novosadske nadstrešnice, ali i za sve one deformacije političkog i pravnog sistema koje omogućavaju neograničenu vlast jedne partije i jednog čoveka.
Umesto da podrži ove opravdane zahteve, Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike, koji je do maja 2023. obavljao i funkciju predsednika vladajuće stranke – SNS, je nastavio da se ponaša kao ostrašćeni stranački funkcioner i odmah krenuo sa agresivnom (kontra)kampanjom protiv svih onih koji su zahtevali hitnu istragu i konkretnu odgovornost.
U tome poslu, verovatno zbog bojazni da bi efektivni krivični postupci razotkrili i njegovu ulogu i odgovornost, nije birao sredstva i načine. Kada je 11. decembra 2024. pokušao da predstavi da su ispunjeni svi studentski zahtevi, od njih je dobio odgovor – „Nisi nadležan!“ Od tada se još manje sakriva njegov, ali i uticaj svih njegovih poslušnika, na nezakonito pojačavanje državne represije prema političkim protivnicima i neistomišljenicima.
Problem mu je što su se, kao i posle tragedija u „Ribnikaru“, Duboni i Malom Orašju, na ulicama i trgovima širom Srbije u još većem broju, uz studente u blokadi, pojavili i srednjoškolci, njihovi profesori i nastavnici, umetnici, lekari, advokati, sudije, tužioci, poljoprivrednici i mnogi drugi. Kao što je rekao jedan poljoprivrednik – ne postoji nijedan segment u ovoj zemlji koji je zadovoljan, osim političara. Od 2023. Vučić i SNS, belodano više nisu u stanju da pobede na izborima koji bi se odvijali na regularan način, ali ne odustaku da to učine uz funkcionersku kampanju, pritisake, ucene, krađu glasova i prevare.
Kao i 5. oktobra 2000. huk stotine hiljada ljudu na ulicama Beograda 15. marta 2025. ostaje ozbiljna Vučićeva trauma. Najbolje je opisuje M. Miletić iz portala „Mašina“: „Studentski pokret je tada bio na vrhuncu, a predsednik države je svoju poziciju morao da brani bukvalno kopajući rovove i praveći paramilitarno utvrđenje ispred Predsedništva.
To je tada, uz seriju hapšenja i proterivanja ljudi, agresivnu medijsku kampanju protiv svih koji su digli glas protiv režima, ali i uz pomoć novih stredstava kao što je bio „zvučni top“, bilo dovoljno da Aleksandar Vučić i njegov režim, opstanu.“
Tako je Vučić uspeo, malo po malo, da najveći bunt građana Srbije poslednjih decenija uvede u „normalne“ političke tokove. Iznošenje zahteva za izbore je promenilo dinamiku na političkoj sceni i studente, ali one koji ih podržavaju, stavilo u jednu za njih novu situaciju.
Izuzetno širok građanski pokret koji uključuje studente, ali i zborove, organizacije civilnog društva i neformalne zajednice profesionalaca, pa i pojedine stranke, prolazi kroz transformaciju i prilagođavanje izbornoj politici. Tek će nastupajuće vreme pokazati rezultate te politike. Ali, izvorno ta politika u pogledu 15. marta, za razliku od Vučića i njegovih poslušnika, nema zbog čega da se traumatizira ili stidi. To treba javno reći i primereno obeležiti. Uznemiriti vlast i podsetiti ih na njihovu nevoljnost i nesposobnost da ispune postavljene zahteve – ne samo o izborima.
Zbog toga, nisu u pravu oni koji nas, pod različitim izgovorima (na primer, koncentrisali smo se na predstojeće lokalne izbore ili prevaziđeno je organizovati skupove na dan značajnih godišnjica i sl.), možda iskreno i u dobroj nameri, odgovaraju da 15. marta dođemo u Beograd i potvrdimo značaj, verodostojnost i veličanstvenost ovog događaja od pre godinu dana.
Sa nekoliko stotina hiljada učesnika koji su se, kao i na prethodnim masovnim skupovima širom Srbije, sami organizovali i finansirali svoj dolazak, 15. mart je otpuhnuo sve teze o tome da se radi o uticaju inostranog elementa i „obojenoj revoluciji“, te da će sve splasnuti nakon par meseci ili godinu dana, kao što je i godišnjica pada nadstrešnice u Novom Sadu bio najveći politički skup u tom gradu uz skup „1. 2. na tri mosta“.
I što da ne. Verovatno bi trebalo da nastavimo onde gde su, uz opravdanu brigu za život i zdravlje svakog učesnika protesta, prošle godine toga dana, nešto posle 19h stali studenti (uz pomoć bajkera, veterana i IT sektora), kada su kao njihovi glavni organizatori posle „zvučnog udara“ i pretnji iz Ćacilenda, odlučili da skrate trajanje ovog skupa. Pretila je opasnost sinhronizovanog napada na učesnike ovog protesta iz nelegalnog šatorskog naselje u Pionirskom parku, koji je nastao navodno zbog potreba protesta „Studenata koji hoce da uče“ 6. marta prošle godine, odmah nakon što su studenti objavili da će sledeći skup biti u Beogradu 15. marta.
Oko 19h kada su prisutni sa 16 minuta šutnje odavali počast stradalima u prepunoj ulici Srpskih vladara, neko je organizovao (ili je samo „omogućio“), da se na demonstrante primeni „zvučni incident“. Usled njega je više stotina građana zadobilo zdravstvene tegobe. Ni posle godinu dana nije utvrđeno šta je upotrebljeno protiv građana koji su mirno protestovali, iako nas na to kao državu obavezuje odluka Evropskog suda. U Prvom osnovnom tužilaštvu kažu da i dalje prikupljaju izjave oštećenih građana.
Podsetimo se, prema podacima nevladinih organizacija, obrađeno je čak 3.032 svedočenja ljudi koji su osetili „nešto“ 15. marta. U početku su predstavnici vlasti i bezbednosnih službi negirali da je tokom događaja korišćen bilo kakav tzv. zvučni top i tvrdili da takvi akustični uređaji ne postoje u policiji. Zatim se u javnosti pojavila informacija da su takvi uređaji ipak kupljeni pre nekoliko godina, iako ista nije bila regulisana zakonom. Ministar policije je nakon nekoliko dana potvrdio da policija poseduje te uređaje, ali da nisu korišćeni. Kada se pojavio snimak vozila sa takvim uređajem pored Narodne skupštine, Dačić je organizovao prezentaciju takvog uređaja koji se navodno koristi samo kao zvučnik za izdavanja naredbi.
Vučić je pokušao i uspeo da razvodni i uspori domaću istragu o ovom slučaju, jer je samoinicijativno pozvao strane obaveštajne agencije da to utvrde. FBI se nije ni odazvao takvom pozivu. Federalna služba bezbednosti Rusije je donela zaključak da „akustični uređaji tipa emitera LRAD koje poseduju policijski organi Srbije nisu primenjeni tokom protesta.“ Međutim, javnost je ostala uskraćena za istragu i odgovor – ukoliko nisu upotrebljeni uređaji koje poseduje policija – ko je, kakav uređaj i uz čiju saglasnost na tako široko bezbedonosno pokrivenom skupu, primenio prema građanima?
Možemo da razumemo da studentima nije lako da ponovo pozovu sve na okupljanje 15. marta, uz mnoge rizike da ne mogu u potpunosti da ostvare kontrolu nad tako velikim događajem, uz moguća podmetanja nedobronamernih pojedinaca, tajnih organizacija i provladinih medija. Možda još nije kasno da to učini razgranati građanski sektor i nezadovoljna struka, gde god može, ne samo u Beogradu. Makar u vreme kada je prema građanima upotrebljeno „zvučno sredstvo“.
Jako je dobro što su studenti za 14. mart u svim sredinama gde se održavaju lokalni izbori (Bor, Kula, Majdanpek, Kladovo, Smed. Palanka, Bajina Bašta, Knjaževac, Lučani, Sevojno, Aranđelovac) pozvali sve na skupove podrške. Ima mnogo razloga da se dobro predstave, ali ukažu da vlast izaziva referendumsku atmosferu, s obzirom da ponovo nazive svih izbornih lista i kampanju vladajuće stranke protivzakonito predvodi predsednik Republike.
Autor je sudija u penziji
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
