Pupinova palata i Novi Sad na vodi 1Foto: Privatna arhiva

Po Zakonu o vodama ne mogu se graditi objekti trajnog karaktera na vodnom zemljištu te zato JVP „Vode Vojvodine“ još nije dala saglasnost. Naselje bi se gradilo na rukavcu Dunavac na čijem je uvučenom delu parcela bivšeg brodogradilišta, čiji je jednog dela vlasnik čuveni močni investitor Galens koji već duže vremena gradi po gradu (npr. Pupinova palata, Kraljev park i mnogo drugih većih objekata). U Dunavcu nije protočna voda, te naročito leti, kad padne nivo Dunava je dosta zagađeno. Uglavnom se koristi kao marina za mnogobrojne brodice i splavove.

Da se urbanistički planovi moraju poštovati lično sam doživeo kao direktor Danubiusa sedamdesetih godina kad smo tražili da zbog neuslovnog starog pogona gradimo novu fabriku pored već izgrađenog novog silosa i mlina na kanalu. Pošto su bili probijeni rokovi, morali smo praviti novi elaborat o ekonomsko-tehnološkim prednostima koji smo podneli kao zahtev Ustavnom sudu Vojvodine.

Konačno nakon godinu dana smo dobili pozitivan odgovor. Zahvaljujući novom pogonu Danubius je postao najbolji i najveći u svojoj branši a pre dve godine je proslavljeno 100 godina postojanja i rada.

A kako se danas donose odluke? Uglavnom politički ili sve češće lex specialis, pa se tako zaobilaze zakonske obaveze. Ipak stanovnici ovog dela Limana zabrinuti za kvalitet života podneli su zahtev savetu MZ „Ostrvo“ da se sazove zbor građana na koji bi došao i gradonačelnik Miloš Vučević.

Međutim, on je poručio aktivistima da nije ljubitelj zborova, već ih je pozvao da izađu na izbore. Predizborno je već izjavio da imamo atletsku dvoranu, što nije tačno jer do izbora neće početi ni da se gradi. Uradili smo tri nova bulevara što opet nije tačno jer su dva velika bulevara bila izgrađena skoro do kraja a vi ste nastavili od Rumenačke do auto-puta.

Tu je i industrijska zona sa vrlo malo fabrika izgrađenih za ovih osam godina a posebno je šteta što je dozvoljeno da se ugase dve fabrike autobusa u NS i Beogradu a zna se koliko su velike potrebe za gradskim autobusima. Ista greška je veliki uvoz automobila za komunalne i druge inspekcije, policiju, zdravstvo, a Fiat radi sa 50%. Zatekli ste deo urađenog Urgentnog centra jedinog od planiranih četiri u Srbiji, kao i Kamenicu II. Iako je bilo nepravilnosti oko kupovine glasova, kombinatorikom ste postali gradonačelnik i zatekli pozitivnu kasu. Nije Vam bilo lako jer ste morali iz budžeta da sanirate dugove „naše“ Maje koje je napravila sa ATP i Kioscima.

Zatekli ste mlade ljude koji su poveli akciju, napravili program i prezentovali Novi Sad u takvom svetlu u kojem je Evropa prepoznala svu njegovu multikulturalnost i širinu. Bila je to godina kada u NS-u nije bila najvažnija politika već kultura. Sami ste iskreno izjavili: došlo je do izmene političke klime u gradu zahvaljujući političkoj stabilnosti. Početnici su počeli od prethodne gradske vlasti i formirane ekipe (N. Milenković, R. Čuban…) koju je nova vlast podržala ne gledajući iz koje su stranke, već im dala slobodu delovanja. Ovako vaše ponašanje je naišlo na simpatije građana i očekivao se veći razvoj grada.

Vaš partijski kolega Igor Mirović dolaskom za novog predsednika Pokrajinske vlade kao prioritet je istakao nastavak izgradnje Urgentnog centra, Žeželjevog mosta sa obilaznicom oko Petrovaradina i dalje auto-put sa tunelom kroz Frušku goru do Rume. I ako su pare bile obezbeđene jedino je Žeželj bio pušten prošle godine nakon šest godina tegljenja oko završetka. Na dan puštanja nisu čak ni glavne instalacije (voda) prebačene sa privremenog mosta a obilaznicu niko ni ne spominje a šleperi tutnje kroz Petrovaradin.

G. Mirović je pre dve godine objavio da je kompletna dokumentacija sa komasacijom terena za koridor poslata u Ministarstvo Vlade. Na nekoliko velikih partijskih mitinga Loznica-Šabac-Ruma predsednik A. V. je obećao građanima da će biti povezani koridorom.

Na mitingu u Novom Sadu nijednom rečju nije spomenut Fruškogorski koridor iako je on trebalo prvi da se gradi kako zbog otežanog prelaza preko Iriškog venca, a još više što je to najfrekventniji koridor jer najveći deo Vojvodine koristi ovaj pravac za prevoz robe. Znači, nije bilo političke volje, ali ste se jako angažovali za izgradnju tržnog centra Promenada, naselja Kraljev park, Pupinove palate, i drugih stambenih naselja gde su se okretale velike pare za budžet grada kako ste rekli a sad još i naselje na Dunavcu.

Kao građanin i privrednik ovog grada smatram da su ove tri investicije građene na brzinu bez prave urbanističke analize. Prvo, tržni centri ovih dimenzija se ne grade na tako skučenom prostoru u gradu a na štetu već zacrtanih planova za taj prostor. Tu su se pored stadiona lepo razvila atletska borilišta a uz uređenje pomoćnog terena i teniskih terena sportisti bi zaokružili svoje aktivnosti. U planu je bio i izgradnja hotela za sportiste, što bi sve koristilo da i SPENS proširi svoje aktivnost.

Ovih dana je otvoren preko puta i novi IT centar novih tehnologija za hiljade mladih stručnjaka tako da će ceo taj prostor biti oplemenjen. Poseban problem što je Promenada rađena bez dovoljne stručne pripreme tako da je otvorena na brzinu sa nedostacima. Na pitanje novinara, vlasnici su odgovarali smušeno, pravdajući se da su dobili privremenu dozvolu. Na pritisak javnosti naročito zbog pojave podzemnih voda i bezbednosnih mera zaštite i vi ste se morali uključiti priznajući nedostatke. Obećali ste da ćete angažovati stručnjake sa tehničkih fakulteta. Godinu dana je prošlo a još se radi sa privremenom dozvolom, što je za naš grad sramota pa i prekršaj za koji niko nije odgovarao.

Mesto za Pupinovu petnaestospratnicu koju su arhitekte divno projektovale, gotovo da se i ne vidi jer je uglavljena između postojećih višespratnica kao u neku rupu. Zamislite da je ona smeštena umesto Promenade kako bi svojom lepotom zasjala dostojanstveno, što je Pupin i zaslužio. Tu bi se našlo mesto i za spomenik Pupinu sa pogledom ka novom zdanju IT kompleksa.

Kraljev park asocira na divan prostor okružen zelenilom, gde će se novi stanari osećati kao u parku i gde bi se deca bezbedno igrala. Kad ono, na relativno malom prostoru poređane unakrst desetospratnice gde ima više parkirališta nego zelenila za park.

Ono što je zajedničko svim ovim investicijama je kršenje postojećih urbanističkih planova. Tako su i ovde u mirnoj ulici gde su decenijama bile pod zaštitom države zadnje porodične kuće prekrivene debelim slojem trske. One su raritet starog načina gradnje i nakon rekonstrukcije, kako je planirano, bile bi turistička ponuda koja bi asocirala na stari Novi Sad.

Zato se sa istim žarom borite da dođe što više industrije jer samo ona će doneti blagostanje gradu a to znači i njenih građana.

Autor je inženjer, dugogodišnji direktor Danubiusa

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.