Šabac na raspuću

S jedne strane primitivni i polupismeni lokalni SNS čelnici a s druge strane konsternirani i obespojmljeni građani.

Nedavni protesti u Šapcu su pokazali veliku polarizaciju u društvu, koja se manifestovala nepomirljivom, brutalnom mržnjom.

Bager i palice protiv golorukog življa, koji je na sat vremena hteo da protestuje protiv onoga što se već doživelo 1944 – te i dolaskom Šeste ličke, kada se otimala imovina, zemlja a ljudi, kao državni neprijatelji streljali.

Njih oko 2.500, po kratkom postupku, streljano, na mostu na Savi.

Šabački most, ovaj noviji, preuzeo je usud  starog mosta i istorija kao da se ponavlja. 1944, na starom mostu, maljevima su ubijali a danas mlade, jurišne SNS “ kapuljače“, čekićima nasrću na neistomišljenike, koji su se drznuli da mirno i civilizovano, blokadom protestuju na sat vremena.

Bager i nova tehnologija bili su u stanju pripravnosti, da bude više postradalih, jer čekićima se sporije radi!

Naravno, istina je ostala na mostu, jer gebelsovsko medijsko spinovanje, dovelo je do toga da je najveći krivac izvesni momak sa nadimkom Crni, koji je u nastupu straha i adrenalina od razjarenog bagera skočio na isti, pre toga dobivši udarac nogom u glavu, sa samo jednom ljudskom željom, da bager zaustavi i da izvuče kontakt ključ iz njega.

Da Crni nije to uradio, danas bi se pričalo o mrtvima i stradalima na Šabačkom mostu, kao što se još uvek priča o 1944. godini!

Policija je sve to mirno posmatrala a načelnik PS Šabac, koji je tu bio prisutan, izdao je komandu da se policija povuče i da se ne meša, sa jasnom namerom da spremni SNS batinaši, čekićima i motkama završe stvar, te rasteraju “ žuti ološ“, jer Vučić sendvičare u Beogradu ne može da čeka.

Crni je dakako priveden i zadržan u pritvoru a niko nije ni pomislio da procesuira drugu, za procesuiranje pravu stranu.

Sva imena se znaju, Šabac je mali grad.

Zna se ko je čiji i ko čijem jatu pripada.

Pravna država odavno ne postoji u Srbiji i Šabac je to jasno i simbolično pokazao više puta.

I danas su svi na svojim radnim zadacima, komandir policije u svojoj uniformi, bagerista u svojoj direktorskoj fotelji a oni sa kapuljačama u stanju pripravnosti, vrebajući nove žrtve po gradu.

Opozicija pak neartikulisana, deluje na više protestnih punktova, sa šačicom istomišljenika, još uvek nepodnoseći krivične prijave protiv vinovnika umalo masakra, pretežno žena i dece, na Šabačkom mostu.

U Krivičnom zakonu, čl. 278. st. 3 u vezi sa st. 1, jasno su propisane konsekvence za takva i slična ludila, u glavama onih koji pomisle i da su od Boga jači.

Zar su Rio Tinto, Zakon o eksproprijaciji i sitnosopstvenički interesi nekolicine privilegovanih bandita, važniji od života miliona, važniji od civilizacijskih vrednosti, važniji od čovečnosti? Kristalne noći u Šapcu i Srbiji, kao da dolaze…

Autor je novinar iz Šapca