Samintervju, jer me niko ništa ne pita

I ne samo da nas niko ništa ne pita, nego se većina od nas doskora osećala kao višak koji u najboljem slučaju neće nadrljati ukoliko se utiša i pravi da ne diše, ne govori i ne sluša, to jest sluša samo kad se vrhovni samoproglašeni autoritet (obraćator) obraća i pri tome klima glavom.

Čitaocima lista „Danas“, pogotovu onima kakav sam i sam, dakle pažljivim čitaocima ove novine poznato je da je samointervjuisani i do sada odbijao da učestvuje u namenjenoj mu ulozi, pa tako treba shvatiti i ovaj tekst.

Najveći broj pitanja postavljenih samom sebi su o aktuelnim (već sedam meseci aktuelnim) protestima i odnosom prema njima i vlasti i onih koji to nisu. Pa da pođemo redom:

1. Da li vlast ne ume da pronađe originalnu ideju da odgovori studentima pa kopira njihove ideje?

Ovde vlast sebe razume kao nekog ko vlada, a ne bi trebalo da sebe razume drugačije do upravom i ona ne može biti ni u kakvoj utakmici i nadigravanju sa nezadovoljnim građanima, već je dužna da građanima pruži odgovore na postavljena pitanja iz sopstvenih nadležnosti koje su im građani delegirali. Oni su izabrani da u ime građana upravljaju zajedničkom, ili bolje rečeno imovinom svih, i za to su odgovorni svim građanima. Ne mogu brkati opšte/javne interese i lične, pa još odbranu ličnih interesa (koji se ispunjavaju kriminalom i korupcijom) proglašavati nacionalnim interesom, izjednačavajući se sa državom. „Država to sam ja“ nije koncept koji odgovara žiteljima Srbije iz veoma logičnih razloga. Kao kad bi ljudi svesno i dragovoljno želeli da ih nema. Neprirodno, zar ne?

2. Srpsko društvo je podeljeno i kako iz političke krize u takvim okolnostima izaći?

Priča o podeljenosti srpskog društva netačna je kao i opasnosti koje iz toga slede. To što je na sceni insistiranje u propagandnim medijima na te neproverene, i na nivo opasnosti promovisane poluistine o podeljenosti društva, služi uzurpatoru na vlasti da se i dalje postavlja kao zaštitnik srBstva i Srbije i nekoga ko insistira na jedinstvu, dok 200 na sat radi na razjedinjavanju i rasparčavanju svega čega se dohvati. Srpsko je društvo, kao i svako, oko nekih stvari podeljeno na jedan, a oko drugih stvari na drugi način. Potpuno je prirodno da ljudi imaju različite poglede na određena pitanja. Ali imamo primer da kada se radi o bazičnim društvenim pitanjima koje se tiču poštovanja zakona, odgovornosti, poštovanja stručnosti, principa pravednosti, slobode izražavanja i fer i poštenih izbora, srpsko društvo pokazuje da je prilično ujedinjeno, čemu su studenti svojim delovanjem doprineli odvajajući bitne od manje bitnih stvari koje se podmeću ne bi li se ljudi oko njih svađali.

3. Kako do dijaloga različitih mišljenja?

Studenti su pokazali da ukoliko imate dobru volju da o svim pitanjima razgovarate i da pri tome slušate jedni druge, dijalog vodi ka kvalitetnim rešenjima i što je najbolje veoma funkcionalnim. Drugi par rukava je što u političkom prostoru dijalog za sada nije moguć, jer sa jedne strane imamo vladajući narativ koji se teško može nazvati mišljenjem. Pre nekakvim papagajsko propagandnim govorom svih iz jedne glave. A šta je u toj glavi nije lako utvrditi, ali sigurno nije želja za dijalogom. Rešenje je u izborima kojima će se uspostaviti nova realnost u političkom prostoru i formiranje terena za dijalog i opštedruštveno saglasje o strateškom opredeljenju naše zemlje.

4. Šta treba prvo promeniti ?

Sistem. Sistem je već 35/40 godina sam sebi cilj. Iz toga proističu sve ostale devijacije, jer ih sistem hrani. Volja građana u postojećem sistemu nevažna je kao i njihova dobrobit i korist. Jasno je, pošto nam se klizanje ka diktaturi dešava po drugi i po put, da sistem nema nikakve mehanizme odbrane od takvih procesa i da je uistinu generator devijantnih društvenih procesa. Ako nova vlada pred svima nama, a pogotovu pred mladim ljudima, pokrene procese promene sistema znaću da napokon nismo džaba krečili. U međuvremenu uporno pumpajmo!

Autor je vajar

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.