Samo jedna lista Srbiju spasava

Šta su izbori u Srbiji? Manipulacije biračkim spiskovima, lažna prebivališta, lažne izborne liste, „bugarski vozovi“, ucene birača, pretnje, zastrašivanje i prebijanje, funkcionerska kampanja, ogroman novac, podmićivanje i kupovina glasova…

Kako do pobede onog dela Srbije, koji želi da živi u zemlji u kojoj se izbori odvijaju kao u ostalim delovima Evrope, kao preduslovu za bogato, moderno i demokratsko društvo.

Postoji recept. Videli smo ga nedavno na lokalnim izborima u 10 opština, svedočili tome 1996. i 2000. godine, i nažalost zaboravili. JEDNA LISTA! Samo jedna lista Srbiju spasava.

Trinaest godina nakon radikalske vlasti, pojavila se društvena snaga sposobna da tu vlast promeni, na izborima. Studentski pokret, podržan ogromnim delom društva, uključujući veliki broj građana koji su izgubili nadu u promene i veru u nosioce promena. Onog dela društva koje kolokvijalno nazivaju „Beli listići“. Nisu ti „Beli“ digli ruke od svoje države, već nisu videli nikoga ko bi tu državu vodio na način drugačiji od ovih koje kolokvijalno zovemo „Ovi“.

Šta sa opozicionim partijama? Imajući u vidu za šta se oni deklarativno zalažu, šta piše u njihovim programima i predizbornim obećanjima, odgovor je vrlo jednostavan. Ako kažu da im je Srbija u srcu, da im je dobrobit građana na prvom mestu, da žele zemlju bez korupcije i kriminala, zemlju poštovanu od međunarodne zajednice, da žele da promene Ove i dovedu na čelo države poštene, stručne i požrtvovane ljude, onda to moraju i da urade. Kako? Pa da se danas povuku za korak iza njihove dece, kad već nisu ispred njih u promenama za koje se ta deca bore. Odreknite se poslaničkih kandidatura i budućih državnih položaja, da bi otišli Ovi, da bi došlo vreme za koje se zalažete, vreme bez korupcije, otvorenih medija, oslobođenog pravosuđa, školstva i kulture. Zar niste za to?

Možete i da pomognete, da kontrolišete izborni proces, animirate svoje sigurne glasove, sakupljate sredstva za kampanju, lobirate kod svojih stranačkih prijatelja širom sveta, protestujete kad treba… Sad nije vreme da ste na toj jednoj listi, sad je vreme da je podržite!

Verujem da je u razgovorima opozicionih stranaka sa studentima i njihovim profesorima moguće doći do zajedničkog rešenja koje podrazumeva odlazak Ovih i povratak političkih partija u društvene tokove. Ono je takođe vrlo jednostavno. Prelazni, oročeni period nakon promena. Da li je to godinu dana, 18 meseci ili dve godine, o tome se mogu dogovarati. Ono o čemu ne bi trebalo biti trgovine jesu zadaci te prelazne vlasti. Ona mora hitro, beskompromisno i efikasno da resetuje društvo i državu i vrati ih na fabrička podešavanja demokratske države.

Zadaci prelazne vlasti bi pre svega bili:

* formiranje novog, nepristrasnog i stručnog saziva REM-a

* promena rukovodstva Radio-televizije Srbije

* otvaranje što većeg broja medija za vidljivost, slušanost i čitljivost širom Srbije

* zabrana rada za svako glasilo koje je raspirivalo mržnju i podsticalo rodnu, versku, nacionalnu i svaku drugu nejednakost i postupalo suprotno kodeksima novinarstva

* imenovanje specijalnih timova tužilaštva koji će ispitati zakonitost u realizaciji velikih projekata, kakvi su organizacija EXPO izložbe, izgradnja putne infrastrukture, izgradnja Beograda na vodi, prodaja državnih resursa…

* usvajanje seta zakona i podzakonskih akata koji se tiču izbornih procesa i biračkih spiskova

* usvajanje zakona o lustraciji koji bi osigurao da se nosioci vlasti koji su se ogrešili o prava svojih građana, ili okoristili svojim položajem, više nikad ne nađu u prilici da vrše vlast

* usvajanje zakona i podzakonskih akata koji bi utvrdili precizno obaveze državnih organa da ispitaju poreklo imovine svojih građana

* usvajanje izmena pravosudnih zakona kojima bi se tužilaštvima i sudovima dala veća samostalnost, uključujući formiranje novih saziva Visokih saveta sudova i tužilaštva, kao i imenovanje novih čelnih ljudi sudova i tužilaštva

Nakon promene vlasti, formirala bi se vlada oročenog mandata, samo u osnovnim segmentima upravljanja državom, sa što manjim brojem ministarstava. Jedan potpredsednik Vlade, a ne tri; jedan državni sekretar, a ne dva; deset agencija, a ne četrdeset. Ministri i drugi državni funkcioneri mogli bi biti dekani i profesori iz oblasti o kojima inače predaju na fakultetima, kao i drugi stručnjaci, pa i bivši funkcioneri koji se nisu ogrešili o svoju funkciju, kakav je recimo bivši guverner profesor Dejan Šoškić.

Još jedno, možda najvažnije pitanje, kako do pobede sa tom jednom listom? Kako prikupiti dovoljan broj glasova biračkog tela, koje je godinama sistematično raslojavano i konfrontirano između Evropejaca, evroskeptika, rusofila, monarhista, nacionalista, socijalista, vernika i ateista, teoretičara zavera i modernista, partizanovaca i zvezdaša, sela i grada…

Čini mi se da i ovo pitanje ima jednostavan odgovor. Moramo prvo pogledati šta bi bio zajednički imenitelj svih ovih grupa koje sam pomenuo. To je PROMENA VLASTI, da odu Ovi! A šta narod koji hoće promene najviše zamera

Ovima? Korupciju, ulični kriminal, medijski mrak, zarobljeno pravosuđe i socijalnu nejednakost.

Ta lista ne sme da upadne u zamku Ovih da se izjašnjava hoćemo li u Evropsku uniju ili ćemo se prikloniti braći Rusima, kako ćemo rešiti pitanje Kosova, šta će biti sa Republikom Srpskom, da li je bilo genocida u Srebrenici ili nije, treba li nam rakete ili ne.

Na ovim izborima, kad god da Ovi smognu hrabrost da ih raspišu, lista za promene treba samo da pita građane: Jesu li krali, jesu li građani ginuli zbog njihove krađe, da li možete da vidite, čujete i pročitate sve što biste želeli, da li vas plaše obračuni bandi na ulicama, da li smatrate da Ovi imaju neopravdano više nego vi, da li mislite da ih sudovi štite za razliku od vas?

Verujem da će većina birača znati odgovor.

Autor je advokat, nekadašnji šef kabineta Zorana Đinđića

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.