Teo Taraniš Foto: Medija centarĐe smo mi, a đe je Evropa – rečenica koja se u narodu često koristi sa namerom da ukaže na raskorak između stanja u nas i onoga što smatramo „standardima i dostignućima razvijenih evropskih demokratija“, možda ponajbolje ilustruje aktuelni trenutak evropskih integracija Republike Srbije.
Prevedena u političku ravan, ova rečenica potvrdu da postoji ozbiljan „raskorak“ nalazi i u najnovijem izveštaju Evropske komisije za Srbiju koji upozorava da reforme ne idu u dobrom pravcu ili se dešavaju vrlo sporo. Čitanje pomenutog izveštaja izazvalo je različite reakcije. Predsednicu Vlade izveštaj je zabavio, organizacije civilnog društva imale su bitno drugačiji stav prema onome što piše u izveštaju.
Uloga i učešće organizacija civilnog društva u procesu evrointegracija od suštinskog je značaja za kvalitet i uspeh tog procesa. Organizacije civilnog društva prihvatile su se važnog posla – da daju doprinos sveobuhvatnoj reformi društva na način koji će, na prvom mestu, obezbediti promociju i zaštitu interesa građana u tom procesu. U tom kontekstu, sa posebnim izazovima suočavaju se organizacije civilnog društva koje deluju na lokalnom ili regionalnom nivou. Izazovi se ogledaju u potrebi da se, sa jedne strane, njihov glas čuje i da budu uvažene kao relevantan partner na nacionalnom nivou i da, sa druge strane, što je moguće više decentralizuju proces evropskih integracija i približe ga svojoj „bazi“. Nacionalni konvent o Evropskoj uniji predstavlja mehanizam koji u dobroj meri obezbeđuje da se glas organizacija „sa terena“ jače čuje.
Akademska inicijativa „Forum 10“ članica je Radne grupe Nacionalnog konventa za Poglavlje 23 koje obuhvata oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i osnovnih prava. Kao organizacija koja u fokusu ima ostvarivanje prava i unapređenje položaja nacionalnih manjina, uspeli smo da početkom februara, i pored vrlo kratkog roka za podnošenje pisanih predloga, uputimo svoje komentare u postupku revizije Akcionog plana za pomenuto poglavlje. Nakon sprovedenog konsultativnog procesa, Ministarstvo pravde je ovih dana objavilo verziju revidiranog Akcionog plana koja će biti prosleđena na mišljenje Evropskoj komisiji.
Sada najvažnije – nadležno ministarstvo prihvatilo je i u novu verziju Akcionog plana uključilo naš predlog da do kraja 2019. godine bude izrađena analiza efekata implementacije Posebnog akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, uključujući i izradu preporuka za njegovu eventualnu reviziju. Dakle, pored praćenja i redovnog izveštavanja o sprovođenju aktivnosti predviđenih u akcionom planu koji je donet sa ciljem otklanjanja nedostataka u ostvarivanju prava i sloboda nacionalnih manjina, za očekivati je da u bliskoj budućnosti dobijemo i prvu analizu efekata sprovođenja mera i aktivnosti iz tog akcionog plana, a nakon što je isti usvojen u martu 2016. godine.
Prethodno navedeno značajno je iz najmanje dva razloga. Prvo, izrada analize postignutih efekata i definisanje preporuka za potencijalnu reviziju tzv. malog akcionog plana otvoriće, pored ostalog, prostor da se odgovori na ranije iskazanu potrebu revizije tog dokumenta od strane različitih aktera, pre svega iz reda nacionalnih saveta nacionalnih manjina. U periodu za nama na tome se, iz različitih razloga, naročito insistiralo u Sandžaku. I drugo, još jednom je potvrđeno da organizacije civilnog društva mogu, prepoznajući potrebe zajednica iz kojih dolaze, odgovornim pristupom i pravovremenim delovanjem da doprinesu prevazilaženju “raskoraka” i učine da proces evropskih integracija bude vlasništvo svih građana.
Autor je koordinator u NVO Akademska inicijativa „Forum 10“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
