Savski trg i Nemanja

Uostalom zbog toga se i sportska takmičenja održavaju bez publike, pozorišta i bioskopi bez publike, đaci ne idu u školu, postoji ograničenje rada ugostiteljskih objekata, okupljanje na svadbama i sahranama takođe je ograničeno. A onda odjednom na ovoj svečanosti na hiljade ljudi. Veliki broj među njima bez maske. Valjda to tako treba.

S obzirom da ovih dana nisam izlazio iz kuće, danas sam odlučio da prošetam i da vidim spomenik. Krenuo sam kolima od Slavije, Nemanjinom ulicom, prema nekadašnjoj železničkoj stanici. I kada sam prošao pored hotela „Beograd“, prvo što sam primetiio je bio veliki postament spomenika, tek nakon toga sam primetio figuru Stefana Nemanje. Zbog saobraćaja nisam imao vremena da se zadržavam, pa se može reći da sam spomenik video samo u prolazu.

Odmah da kažem – ne sviđa mi se. Prvi razlog što mi se spomenik ne dopada je neobični i nesrećno odabrani postament, čini mi se da stoji na nekoliko nogara. Postament zasenjuje figuru vladara i rodonačelnika naše Srbije. Druga stvar je monumentalnost, odnosno, veličina celog spomenika i njegova nesrazmera u odnosu na okolne objekte. Mislim da na tom trgu treba da bude najlepša i najuočljivija divna zgrada bivše železničke stanice. A ovako ovaj spomenik je maskira i baca u drugi plan.

Koliko se sećam, na tom mestu, gde je sada spomenik, bio je jedan prelepi parkić sa bujnim drvećem i ostalim zelenilom. To je nekako pružalo mnogo veći mir i mnogo lepši izgled nego što je ovo sada.

U kontekstu ove priče setih se reči predsednika Skupštine Republike Srbije, koji je pre nekoliko dana rekao da će nastojati da ispred sadašnje zgrade Skupštine vrati nekadašnju ogradu koja je odatle uklonjena 1936. godine. To valjda treba da vrati onu istorijsku lepotu Beograda. Da, to će vratiti istorijsku lepotu Beogradu a istovremeno je uništena Centralna železnička stanica, a prelepa zgrada te železničke stanice iz 1884. godine je dobila prenamenu. Jasno nam je zašto je to učinjeno.

I na kraju da kažem. Nemam umetničko obrazovanje i nisam umetnik, ali želim da uživam u lepom. Volim svoj Beograd, volim ovaj Beograd ništa manje od ostalih. U ovom članku iznosim samo svoje mišljenje i svoj utisak, na šta valjda imam pravo.

Autor je redovni profesor Medicinskog fakulteta