Senke nad Piksilendom 1Foto: Miroslav Dragojević

Hajde da se ne lažemo više bar kada je reč o fudbalu, koji od proglašenja pandemije virusa korona više nije najvažnija sporedna stvar na svetu.

Danas je u modi dizanje spomenika.

Novi selektor fudbala u Srbiji Dragan Stojković Piksi morao bi da podigne spomenik Aleksandru Mitroviću, koji je u tri kvalifikacione utakmice postigao četiri gola i tako nadmašio dosadašnji rekord Stjepana Bobeka u broju datih golova za reprezentaciju.

Da nije bilo tog, pod znakom navoda „rezervnog“ igrača, jer je došao iz engleskog Fulama, gde je rezervni igrač i sedeo je celo poluvreme protiv Irske na klupi za rezerve, Srbija bi već sada, posle samo tri utakmice, završila kvalifikacije za Svetsko prvenstvo.

Da su samo malo bolji timovi igrali umesto Irske i Azerbejdžana, ko zna koliko bi golova primila ekipa našeg novog selektora.

Jer pazite, u danu kada je Srbija izvukla nerešeno sa Portugalom zahvaljujući previdu sudija, Republika Irska je na svom terenu poražena od Luksemburga 0:1.

Ekipa koja amaterima iz Luksemburga nije mogla dati gol, Piksilendu je čak dva puta zatresla mrežu. Najgore je to što se ništa od balkanskog murdarluka zvanog Fudbalski savez nije promenilo posle iznuđene ostavke predsednika koji se zove Kokeza.

Otišao je Kokeza ali ostali su kokezijanci. Ima li bilo kakvu perspektivu reprezentacija koja iza sebe nema ozbiljnu fudbalsku organizaciju?

Možda bi imala da je na njenom čelu stručnjak tipa Slavoljuba Muslina ili Radomira Antića.

Jer ako reprezentacija do pobede dolazi zahvaljujući vanserijskom umeću i inspiraciji Mitrovića, to znači da ta selekcija nema „kolektivni ego“, kako je timsku igru krstio pokojni Antara.

Prva lekcija koju bi novi selektor mogao da nauči iz ove tri utakmice jeste: Tim se ne sastavlja, tim i igra se stvaraju, a za to je potrebno veliko znanje.

Stojković za sada ima opravdanje jer nije imao vremena ni za dva treninga između utakmica sa Irskom, Portugalom i Azerbejdžanom.

Na njegovu žalost u savremenim uslovima, osim pred samo Svetsko prvenstvo, vreme za stvaranje igre tima ne postoji.

Dok je bio igrač, Stojković je bio transmisija trenerovih ideja jer je bio kreator duha igre na terenu.

Sasvim je međutim druga priča kad treba oblikovati igru jedanaestorice individualaca.

Odnosno od njih napraviti tim.

Individualni kvaliteti se moraju nadopunjavati kao što se pojedini instrumenti orkestra nadopunjuju stvarajući veliku simfoniju.

Piksijev fudbalski orkestar međutim temelji se na soliranju.

Bodove su sve tri utakmice donele solo partiture, pre svega Tadića i Mitrovića.

I dabome, nema igre bez trčanja, ali je nema ni kad se samo besomučno trči, ili kako naši treneri pa i sam Piksi vole da kažu: Kad se „gine“ na terenu.

Veliko je znanje potrebno ne samo kod selektora već i u organizaciji koja se zove Savez da bi se od grupe različitih ličnosti i karaktera stvorila jedinstvena celina.

Tu su i najsitniji detalji važni.

Primera radi, svi reprezentativci znaju da je bivši predsednik Kokeza na to mesto došao kao telohranitelj Vučića.

I da je kao takav smenio Slavoljuba Muslina zato što je odbio da na spisak igrača za Svetsko prvenstvo u Rusiji stavi jednog omladinca Crvene zvezde.

Muslin je smenjen, taj igrač je posle Svetskog prvenstva prodat za velike pare Francuzima.

Nije se snašao pa je pozamljen Nemcima gde je takođe rezerva.

I pored svega toga taj igrač je i danas ponovo reprezentativac.

Sve su to balkanske senke nad Piksilendom. One će postati realnost već na prvoj utakmici sa nekom ozbiljnom reprezentacijom.

Imamo dakle talentovane igrače, imamo selektora velikog igračkog imena i autoriteta, ali nemamo Savez jer je nacionalna kuća fudbala obična transmisija vlasti jednog čoveka.

Dragan Stojković nije svestan da je ušao u okoštalo korupcionaško društvo istomišljenika kojima je lični interes iznad svega i koji ne bi umeli da vode čak ni Kokezin nižerazredni Brodarac.

A koliko je važno imati ozbiljno fudbalsko rukovodstvo najbolje ilustruje slučaj pokojnog Ilije Petkovića.

Odveo je reprezentaciju na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 2006. godine kao prvi u grupi sa samo jednim primljenim golom na desetak utakmica.

A onda su pred i na samom Svetskom prvenstvu igru preuzeli kokezijanci iz rukovodstva Saveza i proveli smo se kao bosi po trnju.

Samo promena sistema Srbiju spasava, Dragane Stojkoviću.

Autor je novinar

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

14 reagovanja na “Senke nad Piksilendom”

  1. Gospodine Panticu,vase vreme u sportu je proslo kao i vojvodino u politici.Nemojte mi vi moralisati kad dobro znam gde si kolima zavrsio u jarku(pa posle u prdekani),kako si(ste)Drulovica uvalili i navukli u Swe itd.Ostavi cuturicu,kreni od sebe pa da se vratimo na temu a da smrdi,smrdi ali Piksi je uneo nadu i pobednicki mentalitet i on je nasa najveca fudbalska legenda pa laprdaj sta hoces…

    • Srbija je pobedila Irsku iz tri šanse, sa Portugalom srećno odigrali nerešeno, dok sa Azarbejdžanom zahvaljujući Mitroviću pobedili. U toj utakmici se videlo koliko Piksi nije video da nam u drugom poluvremenu škripi po levoj strani i da je trebao pored lošeg Pavlovića da ubaci još jednog kako bi odbrana bila sigurnija. Izvodi majstora Tadića i Kostića zbog skrivljenog penala. Nadam se da će izvući pouke iz ovih utakmica.

      • Milojko bio i ostao ljudina. Kad god pomenu negde ovog čoveka setim se one epizode sportske galaksije kad vapi da se pomogne tada mladom Novaku Djokovicu. Jedino ga on tada promovisao i trudio se da mu se pomogne.

    • DOK JE PIKSI DOBIO UGOVOR NA TRI GODINE BEZ OBZIRA KAKO PROSLI U KVALIFIKACIJAMA, UMESTO RACIMO UGOVOR NA GODINU DANA SA MOGUCNOSCU DA SE PRODUZI NA JOS 2 ILI GOD….NE NEGO ODMAH NA TRI E TU NESTO SMRDI

      • Mitrovic je dao 5 golova a ne cetiri.
        2 Ircima, 1 Portugaly i 2 Azerbejdzanu. Prvo se drzimo činjenica ps tek onda komentarišimo.

    • Bože kakvih besmislica ste napisali, niti je bilo igre niti ima nade za ovaj tim, Piksi se pita kao spremačica Savka sa stadiona, ali dobro, lakše je svesti na lični nivo a ne komentarisati članak….

      • Covek treba da bude hrabar(ili lud) pa da u danasnje vreme prica kao Milojko.Zar nije mogao da se uvali negde i prica hvalospeve Vucicu.

    • Iako se zna da je na primer Zoran Radmilović bio više pijan nego trezan niko ne umanjuje njegove vrednosti kao izvođača glumačkih radova. Tako i vi besplodnim pokušajem da omalovažite Milojkovu profesionalnost kao poznavaoca fudbala i sve oko njega. Bilo bi poželjnije da ste kritikovali Milojkove stavove o stanju u Srpskom fudbalu nego da se ovako ponižavate.

  2. E Milojko,Milojko
    Da nisi prenosio Zvezda – Marsej…ne bi se mi tebi čudili …ovako hm….

  3. Milojku očigledno sve smeta i pun je ogorčenja ama baš na sve, pa I na fudbal.Definitivno je obolio od neke užasne gorčine.Ne bih rekao da je reprezentacija totalno loša.Kontradiktoran je jer tvrdi da će sve isplivati I sve se raspasti čim dodje neka dobra reprezenracija za protivnika.Pa zar Portugalija nije sami vrh evropskog I svetskog fudbala.Jeste da im nije priznat gol za pobjedu,ali je valjda jasno da je Srbija odigrala drugo poluvrijeme na viskom nivou I da je u sportskom smislu zaslužila remi.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.